Značaj Dunavske strategije za Srbiju u svetlu razvoja ekonomije znanja

Dimitrijević, Duško (2016) Značaj Dunavske strategije za Srbiju u svetlu razvoja ekonomije znanja. In: Dunavska strategija Evropske unije u 21. veku. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 289-303. ISBN 978-86-7067-223-9

Text Dunavska strategija EU u 21. veku-289-303.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (110kB)

Abstract

Rečni sliv Dunava predstavlja jedan od najvažnijih evropskih razvojnih potencijala. Dunav je polazište za mnoge progresivne ideje i projekte usmerene ka daljoj integraciji Evrope, ali i otvaranju Evropske unije prema njenim susedima, regionu Crnog mora, Južnog Zakavkazija i Centralne Azije. Nakon proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine, dunavski sliv se većinom našao unutar teritorije država članica. Iskorišćavanje njegovih kapaciteta zahtevalo je otuda hitne međunarodno usaglašene mere, zbog čega je na inicijativu Austrije, Nemačke i Rumunije, u junu 2009. godine, Evropska komisija dobila mandat za izradu tzv. Zajedničkesveobuhvatnestrategijeza zemlje dunavskog sliva (u daljem tekstu: Dunavska strategija). Nakon sprovedenog konsultatitvnog procesa, 8. decembra 2010. godine, Evropska komisija je usvojila Dunavsku strategiju, da bi potom, 24. juna 2011. godine, Evropski savet taj značajan dokument i potvrdio insistirajući na njegovoj neodložnoj primeni. U izradi Dunavske strategije bile su uključene i države koje nisu članice Evropske unije. Dunavskom strategijom obuhvaćeno je četrnaest država i regija članica Dunavskog procesa saradnje, i to: Nemačka (pokrajine Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Slovačka, Češka Republika, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina (Zakarpatska, Ivano-Frankivska, Černivačka i Odeska regija). Pomenute države, potpisnice su Konvencije o zaštiti reke Dunav, odnosno članice su Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR). Dunavska strategija ne predviđa donošenje nove zakonodavne regulative, izgradnju novih institucija i obezbeđenje novih izvora finansiranja (tzv. princip „tri ne”). Vlada Republike Srbije je, 10. juna 2010. godine, usvojila dokument pod nazivom: Pozicija Republike Srbije za učešće u izradi Sveobuhvatne strategije Evropske unije za dunavski region(u daljem tekstu: Pozicija). U Poziciji se, inter alianavodi da za Srbiju ciljevi Dunavske strategije imaju veliki značaj za stvaranje ekonomije znanja, odnosno za razvoje tzv. društva znanja. U radu koji sledi, daje se pregled usvojenih rešenja i analiza predloga koji treba da doprinesu ostvarivanju opštih i posebnih ciljeva Dunavske strategije.

Actions (login required)

View Item