Savremena menadžment praksa u Kini i Srbiji

Zakić, Katarina (2022) Savremena menadžment praksa u Kini i Srbiji. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-298-7

Text Monografija-Kaca-Zakic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (4MB)

Abstract

Moderna Kina, sa ekonomskim uspesima, napretkom u oblasti inovacija, tehnologije i obrazovanja, predstavlja predmet velikog interesovanja svuda u svetu, pa ne čudi što i u Srbiji za nju vlada veliko interesovanje. Povećano investiranje i interesovanje NR Kine za teritoriju Balkana, i uže posmatrano Srbije, uticalo je na to da se sve više priča o Kini, da se razmatraju oblici unapređenja saradnje, te se usled toga više piše i o samoj Kini. Stoga je i cilj ove monografije da se prikažu sličnosti i razlike prvenstveno u načinu poslovanja, ali i istorijske faze razvoja dve ekonomije, te da se u najvećoj mogućoj meri sagleda uticaj kulture, tradicije i religije na oblike poslovanja. Monografija se sastoji iz šest poglavlja i sva su, osim šestog, strukturirana na isti način. Svako poglavlje počinje teorijskim postavkama i razgraničavanjem termina koji se kasnije koriste u analizi, kako bi se jasno prikazao pristup svakoj od tema. Nakon toga se prvo objašnjava prikaz teme u Kini, nakon toga u Srbiji, a zaključni deo svakog poglavlja je poređenje kineske i srpske poslovne prakse. Ovakva uporedna analiza omogućila je sagledavanje specifičnosti poslovanja u svakoj od zemalja, te jasno diferencirala i potencirala njihove najvažnije karakteristike. Prvo poglavlje posvećeno je objašnjenju funkcionisanja menadžmenta, posmatrano iz ugla njegovih faza, tj. kroz planiranje, organizovanje, vođenje (motivisanje) i kontrolu. Svaka faza pojedinačno je objašnjena, a nakon toga svaka od njih analizirana kroz prizmu oblika kompanija u kojoj se primenjuje – državnim, domaćim privatnim i inostranim privatnim. Drugo poglavlje je sadržinski drugačije od svih ostalih, jer prikazuje razlike u sistemima poslovanja koje proističu iz različitih etapa u razvoju ekonomija, razlike koje potiču iz nacionalnih kultura i tradicija, filozofskih/religijskih ubeđenja, te promene nastale usled razvijanja privatnog preduzetništva. Prilikom analize Kine ekonomske faze razvoja prate Kinu od osnivanja NR Kine 1949. godine do danas, a Srbija je analizirana prvo kroz prizmu razvoja Jugoslavije, a nakon toga i samostalnog razvoja. Prilikom objašnjenja specifičnosti u kineskom poslovanju objašnjeni su pojmovi guanxi-ija, mianzi-ja, holističkog pristupa vremenu i performansama, hijerarhiji, kolektivizmu i specifičnom načinu komunikacije. Osobenosti u srpskom načinu poslovanja prikazane su analizom njegovih karakteristika, kao što su autoritarnost, hijerarhija, kolektivizam, tradicionalizam, te društvenih veza. Posebna pažnja posvećena je poslovnoj, odnosno organizacionoj kulturi. U tom smislu dati su prikazi interkulturnih istraživanja poput Hofstedovih (Hofstede), Švarcovih (Schwartz), Trompenarovih (Trompenaars), te rezultati GLOBE projekta. Konkretna uporedna analiza razlika u poslovnim/ organizacionim kulturama Kine i Srbije, nastala kao posledica različitih nacionalnih kultura, urađena je po Hofstedovoj metodologiji. Četvrto poglavlje prikazuje razvitak discipline upravljanja ljudskim resursima i njene osnovne teorijske postulate. Nakon toga prelazi se na analizu upravljanja ljudskim resursima najpre u Kini, potom u Srbiji, a na kraju je data i njihova uporedna analiza. Peto poglavlje objašnjava stratešku analizu koja se javlja u kompanijama koje žele da posluju na inostranim tržištima. U tom smislu objašnjena je strateška analiza izlaska na kinesko i srpsko tržište, koja pored identifikacije osnovnih prednosti i mana koje postoje, sagledava kakve su mogućnosti osnivanja kompanija, te kakve navike u potrošnji imaju različite grupe potrošača. Naslov poslednjeg poglavlja je parafraza članka koji je izvorno objavljen 2015. godine i čiji je naslov glasio „Mogu li srpski i kineski menadžeri uspešno da sarađuju – kritički osvrt”. S obzirom na to da je od te prve analize prošlo sedam godina, ovo poglavlje je sada naslovljeno „Mogu li srpski i kineski privrednici uspešno sarađivati – novi osvrt”. U međuvremenu je veliki broj kineskih kompanija počeo da posluje u Srbiji, imamo i veći broj kineskih radnika koji ovde rade, te se sada mnogo bolje mogu sagledati svi problemi i izazovi u poslovanju i videti da li su se stvari u međuvremenu promenile. Pre nego što počnu sa čitanjem ove knjige, neophodno je čitaocima dati nekoliko uputstava i upozoriti ih na moguća ograničenja predmetne analize. Pre svega, neophodno je naglasiti da je Kina, geografski posmatrano, jedna od najvećih zemalja po površini, a po broju stanovnika najmnogoljudnija država na svetu, te da se činjenice i konstatacije koje se ovde prezentuju iznose na osnovu uopštavanja velikog broja podataka. Za najveći broj stanovnika Kine način poslovanja, pregovaranja i upravljanja kompanijama je onakav kako je ovde iznet. Međutim, s obzirom na to da u Kini živi 56 nacionalnih manjina, da na severu zemlje uglavnom žive muslimani, da se građani Kine na severu i jugu zemlje dosta razlikuju, da se gradsko stanovništvo drugačije ponaša i posluje u odnosu na ruralno, uvek treba imati na umu sa kim se posluje, odnosno odakle je poslovni partner. Dakle, uvek postoje izuzeci od pravila. Pored toga, i Srbija se dosta razlikuje unutar svoje teritorije. Stil i način života, pa samim tim i način poslovanja, bitno se razlikuje u zavisnosti od toga da li posmatramo Vojvodinu, centralnu ili južnu Srbiju. Stoga i za Srbiju stoji napomena da su analize i zaključci koji su prezentovani posledica uopštavanja velikog broja podataka, te da se uvek mogu pronaći izuzeci u praksi. No, bez obzira na to, namera je bila da se, u meri u kojoj je to moguće, prikažu karakteristike koje važe za većinu. Budući da Srbija kao integralni deo Evrope ima znatno drugačiju kulturu i sistem razmišljanja, neophodno je dobro se pripremiti za saradnju sa Kinezima. Među prvim stvarima koje je potrebno zapamtiti jeste to da uvek treba imati strpljenja, pripremiti se da poslovanje sa njima ide polako, ali da onog trenutka kada se uspostavi, ukoliko se poštuju dogovoreni uslovi poslovanja, saradnja može da potraje duži niz godina, na obostranu korist. Na kraju treba dodati i da u godini kada je ova monografija publikovana Kinu i Srbiju povezuju duboki i prijateljski istorijski, politički, ekonomski i kulturni odnosi. Zemlje sarađuju u najrazličitijim oblastima, od industrije i medicine, do metalurgije i kulture. Bez uzajamnog uvažavanja i poštovanja odnosi između dve države ne bi bili onakvi kakvi su sada. Ne treba zaboraviti da su takve odnose gradile brojne generacije. Čak i u trenucima kada zemlje nisu blisko sarađivale, nije bilo međusobnog osuđivanja ili nesuglasica. Stoga je i saradnja koja je počela da se intenzivira od 2009. godine, upravo usled toga na visokom nivou. Bez obzira na to, uvek postoji mogućnost da se i dodatno unapredi, te se nadam da i ova knjiga može biti korak u datom smeru.

Actions (login required)

View Item