Stubovi spoljne politike Srbije - EU, Rusija, SAD i Kina

Petrović, Dragan and Đukanović, Dragan (2012) Stubovi spoljne politike Srbije - EU, Rusija, SAD i Kina. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-165-2

Text Stubovi spoljne politike Srbije.....pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

EU, Rusija, SAD i Kina predstavljaju četiri centra moći u savremenom svetu, koja su u isto vreme i definisana u spoljnopolitičkoj strategiji Srbije, kao „četiri stuba”. Kako je ova strategija dugoročnijeg karaktera od trajanja jedne vlade ili političke garniture na njenom čelu, u ovom radu se prišlo analizi pozicije ova četiri centra moći u savremenom svetu, i u isto vreme u glavnim crtama pratile mogućnosti Srbije da sa njima razvije što kvalitetnije i uzajamno prihvatljive odnose. Načelno opredeljenje zvanične postoktobarske Srbije ka približavanju i ulasku u EU, sa jedne strane predstavlja želju da se članstvom u Uniji ostvari civilizacijski i privredni interes za „objedinjavanjem sa Evropom”. Sa druge strane postoji niz prepreka ka tom putu, od kojih je najveće svakako državotvorna potreba očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje (Kosovo i Metohija), te višedimenzionalna kriza same Unije i njena nespremnost na dalje širenje. U svakom slučaju EU ostaje kao važan privredni subjekt Srbije sa kojim je potrebno razvijati intenzivnu i kvalitetnu saradnju. Pojedinačno posmatrano, najveći značaj za Srbiju imaju Nemačka, kao privredni i politički gigant Unije, i Francuska, tradicionalna prijateljska zemlja. U tom pravcu je za Srbiju poželjnije jačanje njene privrede, podizanje nivoa izgrađenosti i funkcionisanja institucija, slobode medija, i iznad svega zaštite teritorijalnog i svakog drugog integriteta, od načelne ideologizacije ulaska u EU. Rusija je tradicionalno od svih velikih sila bila i ostala, najviše naklonjena srpskom interesu. Bliskost dva slovenska i pravoslavna naroda, istorijsko savezništvo, duboku su utemeljeni u svesti širokih narodnih masa Rusa i Srba, što su u praksi morale da respektuju uvek i njihove vladajuće elite. Savremena Rusija ključno pomaže Srbiji u odbrani njenog teritorijalnog integriteta (Kosovo i Metohija), ali i drugih srpskih pitanja (integritet Republike Srpske na primer). Ekonomska saradnja je razvijena, čemu doprinosi i specijalna povlastica Srbije za trgovinsku saradnju sa Rusijom, što još ni izbliza nije iskorišćeno. Energetski sporazum, i posebno izgradnja gasovoda Južni tok ojačava odnose dve zemlje. Perspektive tih odnosa su velike, imajući u vidu rusku zainteresovanost za prisustvo na Balkanu, i spremnost da podrži egzsticencijalne srpske interese. SAD su još uvek vodeća planetarna sila, iako se svetski poredak nalazi u procesu prelaska od monopolarnog ka multipolarnom. Zahvaljujući elementima „tvrde moći”, Amerika će i u budućnosti biti u samom svetskom vrhu, mada je nakon kraha neoliberalnog poretka posebno njena „meka moć” ozbiljno ugrožena. Srbija mora da respektuje stav SAD, ali u isto vreme da ima svest da zvanični Vašington nije posebno naklonjen srpskoj opciji. U tom pravcu bi bilo poželjno održavati odnose sa SAD u što povoljnijem spektru, razvijati ih u onim oblastima u kojima bi to bilo moguće na obostrano zadovoljstvo. Sa druge strane, biti vrlo rezervisan po pitanju uvlačenja Amerike u važna strateška pitanja zemlje, naročito po pitanju unutrašnje politike, uređenja vojske, medija i ostalih važnih procesa za nacionalnu nezavisnost zemlje. Kao svetska sila u usponu, sa pretenzijama da postane i vodeća, Kina postepeno izlazi na planetarnu scenu, za razliku od ranijih perioda, kada je bila tradicionalno okrenuta geopolitički Aziji i Dalekom istoku. Do sada je Kina pokazala korektan odnos, i čak blagonaklonost prema Srbima. Mogućnosti unapređenja privredne saradnje, uz eventualnu podršku srpskim interesima u okviru OUN (pitanje Kosova i Metohije), jesu faktori od interesa za Srbiju, kada je u pitanju Kina. Ukoliko Srbija ostane neutralna država, interes Kine za poseban odnos sa njom dobiće na značaju. Pored ovih zemalja srpski faktor posebnu pažnju treba da posveti zemljama BRIK (BRIKS) u celini, imajući u vidu njihov poseban značaj zbog elemenata „tvrde moći” sa kojima raspolažu i koje će posebno doći do izražaja u sledećim decenijama. Potom svetu nesvrstanih koje imaju poseban značaj u Generalnoj skupštini OUN, ali i značajno raspolažu prirodnim resursima. Najzad tu su i zemlje regiona, gde poseban značaj imaju susedi. Najvažnije su tradicionalno Republika Srpska i Crna Gora, gde se pored razvijene privredne saradnje može dosta toga uraditi na kulturnom povezivanju srpskog naroda.

Actions (login required)

View Item