Spoljnopolitička propaganda: akteri i sredstva

Jazić, Aleksandar (2013) Spoljnopolitička propaganda: akteri i sredstva. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-182-9

Text Spoljnopoliticka propaganda...pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Propaganda je zastupljena u svim sferama društvenog života pojedinaca i grupa, kao i u oblasti spoljne politike. Na primer, propaganda je u jakoj vezi sa obrazovanjem, a svoj značaj ima i tokom ratnih dešavanja. To je dokaz da propaganda ima razne forme i da se upotrebljava u raznim okolnostima. Veliki rezultati mogu biti ostvareni korišćenjem propagande, ali se ona može iskoristiti i u cilju uništavanja već postignutog. Snaga koju propaganda ima dovoljna je da utiče na promenu dominantnih društvenih stavova i ponašanja, pa je neophodna njena politička kontrola. Time se izbegava mogućnost da propaganda prati sopstveni put, jer se posledice takve situacije ne mogu predvideti. Karakteristike propagande, odnosno njena snaga i kapaciteti, najviše utiču na njenu ulogu važnog političkog, odnosno spoljnopolitičkog, sredstva. Politički zvaničnici i drugi politički akteri biće sigurno zainteresovani za razvoj propagande, jer može biti upotrebljena kao jedno od najsnažnijih sredstava za uspostavljanje veze između njih i širokih narodnih masa u zemlji i inostranstvu. Čovekova snaga da odgovori adekvatno na racionalne stavove i istinu postoji kod svih ljudi, ali kod većine postoji i tendencija da se tako odgovori na „podmetnuto” mišljenje i laž, jer se njima cilja u emocije i podsvest ličnosti. U javnom i privatnom životu pojedinac nema vremena da prikupi sve relevatne informacije ili da oceni njihovu verodostojnost. Zato su ljudi prinuđeni da deluju na osnovu nedovoljne informisanosti i, čak i sa najvećom željom, nisu u stanju da uvek deluju potpuno razumno. Upravo u tim situacijama nastupa propaganda i pojedinci koji su stručnjaci u toj oblasti sa ciljem popunjavanja praznina u informacijama sa kojima ljudi raspolažu. Takvo „kompletiranje” informacija realizuje se u skladu sa interesima onoga ko sprovodi propagadne aktivnosti. Može se reći da upravo nivo na kojem se u informativnom smislu nalazi većina društava danas, odnosno nedostatak izvora verodostojnih i proverljivih informacija, uslovljava pravac, snagu i obim propagandnog delovanja. Kao što se u ovom radu vidi, propaganda kao jedan od oblika komunikacije između država i naroda razvila se još u dalekoj prošlosti. Razvoju propagande najviše je doprinela pojava modernih sredstava komunikacije. Drugim rečima, razvoj sredstava komunikacije uvek je uticao na razvoj, oblike i opseg propagandnog delovanja. Zato se sa sigurnošću može tvrditi da će budući razvoj propagande i načina njene upotrebe zavisiti od razvoja komunikacionih sredstava. Propagandnim aktivnostima bave se agencije čije je osnovno polje delatnosti propaganda, ali i razne organizacije koje se bave drugim aktivnosti. To se odnosi na agencije koje deluju na unutrašnjem planu, ali i na one koje su aktivne na međunarodnom nivou. Bez obzira na osnovno polje delatnosti, može se zaključiti da sve pomenute agencije pridaju veliku važnost propagandi i da je ona neizostavno sredstvo u njihovim aktivnostima. Zato agencije različitog profila zapošljavaju stručnjake iz oblasti propagandne ili angažuju druge agencije koje se bave propagandnom kao primarnom delatnošću. Propaganda je važno spoljnopolitičko sredstvo koja je kao takva priznata od strane svih država. Kao dokaz može se navesti jasna podela nadležnosti između državnih organa u sferi propagandnih aktivnosti, što je prikazano u trećem poglavlju ovog rada. U ovom poglavlju videlo se da svi subjekti koji postoje i deluju na međunarodnoj sceni ozbiljno prilaze realizaciji propagandnih aktivnosti. Ipak, četvrto poglavlje ovoga rada pokazalo je da se upotreba propagande kao sredstvo ne može zasnivati samo na razvoju medija i ciljevima glavnih nosilaca spoljne politike, već se oslanja i na neke elemente psihologije. Upravo upotreba pojedinih psiholoških tehnika stvara preduslove, odnosno otvara prostor, za propagandno delovanje, jer je osnovni objekat propagandnog delovanja pojedinac sa svojim stavovima, emocijama, željama i interesima. Osnovni cilj propagandiste je podsticanje pojedinca da se ponaša u skladu sa interesima propagandiste, što često podrazumeva preduzimanje određene akcije. U pojedinim slučajevima pojedinac nije sposoban da samostalno sprovede akcije koje su u interesu propagandiste. U tom slučaju, kao objekt propagandnog delovanja javlja se grupa koja je sačinjena od pojedinaca, pa se kao primaran cilj propaganidste nameće stvaranje kolektivnog oblika ponašanja. Zato se u osnovi realizacije propagandnih aktivnosti koje treba da izazovu akcije širih razmera, odnosno akcije koje samo grupa može da realizuje, opet pojavljuju pojedine psihološke tehnike koje podrazumevaju delovanje na grupu, odnosno uticaj na stavove i ponašanje pojedinaca u grupi. Na osnovu toga može reći da će razvoj propagandnih tehnika i način njihove upotrebe u velikoj meri zavisiti od razvoja psihologije i njenih tehnika. Treba naglasiti da se propaganda „borba za umove” pojedinaca značajno oslanja na psihologiju, jer su tehnike ove nauke važne u izazivanju i preduzimanju akcije od strane pojedinca. Drugim rečima, psihološke tehnike predstavljaju jedan od mostova između ciljeva propagandiste i željenog ponašanja pojedinaca koje vode ostvarenju tih ciljeva. Što se tiče medija i njihovog razvoja, koji su obuhvaćeni u petom poglavlju, može se reći da upravo oni u velikoj meri uslovljavaju obim i efikasnost propagande. Razlog za to je činjenica da su mediji društveni subjekti koji imaju „direktan” kontakt sa pojedincima, pa je obimnost tog kontakta jedan od preduslova obimnosti određene propagandne aktivnosti. Drugim rečima, razvijenost medija direktno utiče na širinu i sofisticiranost propagande u jednom društvu. Tehnološki nivo razvoja na kojem se nalaze mediji i obim informacija kojima „pokrivaju” društvo u kome funkcionišu zajedno utiču na sredstva, tehnike i pravac realizacije određene propagandne akcije. Ako u nekom društvu mediji ne pružaju sve neophodne uslove, upotreba određene propagandne tehnike, ma koliko bila uspešna u nekoj drugoj sredini ili situaciji, neće dati željene rezultate. Zato se može reći da su medijski okviri osnovno polje u kojem se kreću propagandisti prilikom planiranja svojih akcija. Razlog za to je uloga medija kao činilaca koji propagandistima pružaju neophodnu „logističku podršku” tokom ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Na osnovu analize istorijskih perioda koji su obuhvaćeni u ovom radu može se videti da se primena propagandnih tehnika i metoda razlikuje od slučaja do slučaja. Konkretnije, na primenu ovih tehnika i metoda najviše utiču društvene i političke okolnosti, kao i dostupnost sredstava za uspešnu realizaciju propagandnih aktivnosti. Analiza istorijskih perioda je pokazala da postoje izražene razlike u intenzitetu i pravcu ostvarenja propagandnih aktivnosti kako u miru, tako i u ratu. Propaganda u periodima mira je normalan oblik komunikacije između država i „dozvoljeno” sredstvo u ostvarenju interesa na međunarodnoj sceni. Propagandne aktivnosti koje se sprovode za vreme rata spadaju u domen agresivne propagande i tada ne postoje granice koje ova propaganda ne sme da prelazi. Ipak, ono što se može uočiti jeste da je propaganda pravi zamah u svom razvoju imala upravo u ratnim periodima tokom istorije. Razlog za to je aktivnost država tokom rata koje upošljavaju sva sredstva koja doprinose njihovim ratnim naporima i vode ka vojnom trijumfu. Zato je propaganda uvek bila neizostavno sredstvo u celokupnim aktivnostima države, naročito u ratnim sukobima. Takvo vrednovanje propagande proizilazi iz njenih karakteristika, odnosno mogućnosti prilagođavanja i primene u raznim situacijama. Pravac razvoja propagande i načina njenog sprovođenja zavisi i od dinamike spoljnopolitičkih odnosa, odnosno od pojedinaca i pokreta koji imaju nameru da upotrebe propagandu zarad ostvarenja svojih ciljeva. U opštem smislu, može se reći da je upotreba propagande više skoncentrisana na održavanje i učvršćivanje stavova, a manje je uspešna kada se kao cilj postavi njihova promena. Na osnovu toga, mogu se opet uzeti u obzir rezultati psiholoških istraživanja, koja su utvrdila da je pojedinac uvek otvoreniji za informacije koje su u skladu sa njegovim stavovima, ma koliko oni bili pogrešni. Upravo je ta nekritičnost pojedinaca prema sopstvenim stavovima jedan od osnovnih faktora koji otvara široke mogućnosti za slobodno i efikasno propagandno delovanje. Naime, može se zaključiti da pojedinac koji ne poseduje samokritičnost (prema sebi) teško može imati i kritičan pogled prema autoritetima, simbolima i ideologijama prema kojima gaji simpatije. Isključivo dobra informisanost i obrazovanje predstavljaju najbolju „zaštitu” od većine oblika negativne propagande. Ipak, ne treba zaboraviti, kao što se videlo u ovom radu, da propaganda upravo cilja na emocije, a ne na razum. Možda se može reći da je osnovna greška totalitarnih režima na polju propagande i komunikacija bila gotovo apsolutna zabrana dotoka informacija iz inostranstva. Naime, mogućnost „zaštite” pojedinca od negativne inostrane propagande ne zasniva se na nemogućnosti uvida u informacije iz inostranstva, već u njegovoj sposobnosti selekcije i ocenjivanja dobijenih informacija. Zato je obrazovanje i dobra informisanost važna za pojedinca, jer se tako izgrađuje ličnost koja je sposobna da kritički i nepristrasno tumači dobijene informacije. Na osnovu svega može se zaključiti da je propaganda jedna od najvažnijih veza između države i pojedinaca kao članova društva tokom ostvarenja spoljnopolitičkih ciljeva. Za državu je podrška sopstvenog stanovništva često presudna za uspešno delovanje na spoljnopolitičkom planu. Još jedan zaključak je da će neminovne promene u društvu i načinu života pojedinaca uticati na dalji razvoj propagande, što bi trebalo da se odrazi na delovanje, sredstva, tehnike i ciljeve u ovoj sferi. Konkretnije, promene u društvu prinudiće propagandiste da pronađu nove načine za realizaciju propagandnih aktivnosti, dok će transformacije u psihosocijalnoj strukturi ličnosti pojedinca rezultirati promenama u načinu upotrebe sredstava i tehnika koje se u propagandi koriste.

Actions (login required)

View Item