Kovid 19 — remetilački činilac u bližem povezivanju Evropske unije sa regionom Zapadnog Balkana

Petrović, Miloš and Vučković, Vladimir (2021) Kovid 19 — remetilački činilac u bližem povezivanju Evropske unije sa regionom Zapadnog Balkana. In: Rаzvојni prаvci Еvrоpskе uniје nаkоn pаndеmiје KОVID 19. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 285-309. ISBN 978-86-7067-289-5

Text iipe_postkovid-2021-ch13.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (289kB)

Abstract

Širi tematski kontekst rada ogleda se u proklamovanoj potrebi Evropske komisije za snažnijim geopolitičkim angažmanom, posebno u geografski, društveno- istorijski i ekonomski bliskim državama iz jugoistočne Evrope. Premda autori navode da Evropska unija (EU) godinama unapređuje odnose sa tim zemljama pomoću instrumenata iz politike proširenja, pored izazova u evropeizaciji regiona u poslednjih nekoliko godina beleži se i pojačano prisustvo drugih geopolitičkih aktera, što nije bilo blagotvorno za međusobno unapređivanje odnosa. Uprkos spomenutim, kao i drugim brojnim međunarodnim izazovima za Evropsku uniju, autori rada smatraju da je EU usvajanjem izmenjene metodologije za pristupne pregovore za tzv. zapadnobalkanske države demonstrirala političku volju kako bi doprinela unapređenju odnosa. Međutim, kako autori polemišu, vanredne epidemiološke okolnosti koje su usledile počevši od prvog kvartala 2020. godine potisnule su aktivnosti u domenu politike proširenja ka periferiji interesovanja ne samo evropskih, već i institucija u regionu, te se postavlja pitanje na koji način se Kovid 19 pandemija manifestovala na odnose sa Zapadnim Balkanom. Autori smatraju da se tok Kovid 19 pandemije nepovoljno odrazio na političke odnose između Evropske unije i njenih kandidata za članstvo u neposrednom i posrednom smislu. Služeći se analizom sadržaja i teorijskim konceptom evropeizacije, autori identifikuju nepovoljne političke uticaje pandemije, koje obrazlažu na nekoliko nivoa: 1. prolongiranje podrške Evropske unije u prevazilaženju posledica pandemije, koje se negativno odrazilo na njenu meku moć i kredibilitet, ali i pružilo dodatan prostor za delovanje drugih aktera; 2. nedostatak fokusa i pasivnost institucija u pojedinim zemljama regiona u smislu produbljivanja preobražajnih demokratskih procesa, i 3. odsustvo povoljnih rezultata u smislu valorizacije političkog napretka zapadnobalkanskih zemalja ka članstvu u EU, što je vidljivo i na osnovu sadržaja Zagrebačke deklaracije i neusvajanja zaključaka Evropskog saveta u domenu politike proširenja.

Actions (login required)

View Item