Od Soluna do Sofije: zašto je slabio uticaj EU na „Zapadnom Balkanu?“

Proroković, Dušan (2018) Od Soluna do Sofije: zašto je slabio uticaj EU na „Zapadnom Balkanu?“. In: Srbija i EU: nakon samita u Sofiji. Evropske sveske (9). Evropski pokret u Srbiji, Beograd, pp. 18-26. ISBN 978-86-80046-52-5

Text Evropske-sveske_9_2018-Srbija-i-EU-nakon-samita-u-Sofiji-18-26.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (118kB)

Abstract

Za poslednjih deset godina, posmatrano sa formalne strane, balkanske zemlje su napredovale u procesu pridruživanja EU. Najpre Bugarska i Rumunija, a zatim i Hrvatska su postale punopravne članice, status kandidata za prijem imaju Crna Gora (od 2010. godine), Srbija (2012), BJR Makedonija (2014) i Albanija (2014), BiH je 2016. godine podnela kandidaturu za članstvo, a administracija samoproglašene državolike tvorevine kosovsko-metohijskih Albanaca, takozvana „Republika Kosovo“ je, koristeći mehanizme „duplog koloseka integracija“ iz 2003. godine (a koji su u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN) potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2016. godine. Posmatrajući iz ove perspektive, može se zaključiti kako sve države iz regiona postepeno „koračaju“ ka EU, te da će se pre ili kasnije zajedno naći u ovoj, pan-kontinentalnoj integracionoj celini. Međutim, primetno je da istovremeno poverenje u EU u javnim mnjenjima svih balkanskih država opada, dok broj „evroskeptika“ dramatično raste. Razlozi zbog kojih proceduralno-formalni napredak u „evrointegracijama“ ne prati i rast poverenja u EU su kompleksni i višeslojni, pa zbog ograničenog prostora neće biti svi analizirani. U ovom radu će, u određenoj meri, biti razmatran metodski pristup institucija EU prema političkim procesima na „Zapadnom Balkanu“ kao uzročnik kontinualnog slabljenja uticaja Brisela u regionu, što rezultira i progresijom „evroskepticizma“.

Actions (login required)

View Item