Stojanović, Anđela (2011) Načelo određenosti krivičnog zakona (lex certa) u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, XLV (1). pp. 455-468. ISSN 0550-2179
Text
doi_10.5937_zrpfns45-0022.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (349kB) |
Abstract
Član 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda se ne odnosi samo na zabranu retroaktivne primene krivičnog zakona. Zaštita koja se pruža njime je nešto šira, i razvija se kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Zbog znatnog uticaja common law-a, član 7. se ne može shvatiti na način na koji se načelo zakonitosti tradicionalno shvata u kontinentalnom pravu. Kada je reč o načelu određenosti krivičnog zakona, praksa domaćih sudova ima veliki uticaj na procenu Suda da li je reč o nedovoljno određenom zakonu, što je posledica uticaja common law-a. Iako je reč o donekle relativnom segmentu načela zakonitosti, u pojedinim stavovima Suda leži opasnost od njegove dalje relativizacije. U pojedinim slučajevima može se reći da je Sud izbegao da okarakteriše zakon neke zemlje kao neodređen, dok se u drugim slučajevima, gde je osuda bila bazirana na međunarodnom pravu, gotovo nije bavio problemom neodređenih kazni. Sud je u svojoj dosadašnjoj praksi u samo jednom slučaju utvrdio kršenje ovog načela. Buduća praksa će možda dalje razjasniti način na koji Sud shvata ovaj inače relativan princip.
Item Type: | Journal Article |
---|---|
Uncontrolled Keywords: | Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, lex certa, zabrana retroaktivnosti krivičnog zakona, načelo zakonitosti |
Depositing User: | Ana Vukićević |
Date Deposited: | 17 Apr 2019 10:31 |
Last Modified: | 28 Mar 2023 07:50 |
URI: | http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/id/eprint/161 |
Actions (login required)
View Item |