Male države u savremenim međunarodnim odnosima: između želje, kapaciteta i mogućnosti

Arnaudov, Mitko (2025) Male države u savremenim međunarodnim odnosima: između želje, kapaciteta i mogućnosti. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-360-1

Text Male-drzave-u-savremenim-odnosima.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (4MB)

Abstract

U 20. veku nauku o međunarodnim odnosima obeležile su takozvane velike sile. Međunarodni institucionalni poredak je u najvećoj meri, političko-praktično i akademsko-naučno, bio sveden na razumevanje mozaika međunarodnih odnosa kroz prizmu takozvanih velikih sila. Činilo se da je svetska politika, kako bi je inače nazivao Dragan Simić, svedena na interese, odluke i aktivnosti velikih sila kao „najisturenije” subjekte međunarodnog prava, dok su ostali subjekti, koje je nemoguće svrstati u grupu ovih prethodnih, u najvećoj meri protumačeni kao „posmatrači” u međunarodnim odnosima. Multipolarni momenat pre Prvog svetskog rata i između dva svetska rata istraživan je iz perspektive interesa tadašnjih velikih sila. Bipolarni poredak nakon Drugog svetskog rata istraživan je iz perspektive interesa tadašnjih supersila. Unipolarni momentum predvođen Vašingtonskom administracijom nastavio je trend istraživanja i ispitivanja iz ugla donosilaca odluka u Beloj kući. Danas se narastajući multipolarni mozaik, jer izostaje funkcionalna institucionalna infrastruktura da bismo ga nazvali poretkom, ponovo isključivo tumači na osnovu „kretanja” takozvanih velikih sila. Naime, duže od jednog veka razumevanje međunarodnih odnosa u najvećoj meri predstavljeno je iz perspektive takozvanih velikih sila, njihovih harizmatičnih, autoritarnih i demokratskih čelnika, njihove spoljnopolitičke, strateške, ali i vojne doktrine, a pre svega iz perspektive njihovih aktuelnih spoljnopolitičkih ciljeva, često i iz nedostatka razumevanja zašto su spoljnopolitički ciljevi baš tako određeni, te kako ustanoviti koordinaciju i korelaciju sa njihovim gotovo trajnim nacionalnim, odnosno državnim interesima. Velike sile su u nauci u međunarodnim odnosima, ali i u praktičnom delu međunarodnih odnosa, bile, kako navodi Dušan Pavlović, „glavna igra u gradu” u vremenskom razdoblju dužem od jednog veka, dok su istovremeno takozvane male i mikrodržave de facto marginalizovane u akademskom i naučno masivnom opusu istraživanja u kontekstu razumevanja međunarodnih odnosa, u pokušaju njegove subjektivizacije iz ugla postojećeg institucionalnog okvira i poretka, ali i u kontekstu istraživanja spoljnopolitičkog delovanja kao jedna od nosećih determinanti koja određuje okolnosti u pomenutim međunarodnim odnosima. Namerno ili ne, kreirano je takozvano centrirano tumačenje „velikih sila” samih međunarodnih odnosa, što je u značajnoj meri nanelo višestruku štetu, prvobitno u razumevanju samih međunarodnih odnosa, njihovoj funkcionalnosti, anomalijama, izazovima, a zatim teorije institucionalizma, kada je reč o međunarodnim odnosima, dugoročno su postavljene u podređenu poziciju u odnosu na velike sile i njihove spoljnopolitičke odluke, čime je de facto i međunarodni institucionalni okvir u praksi marginalizovan, a sa treće strane nauka o međunarodnim odnosima ostala je „uskraćena” za dobro razumevanje takozvanih malih i mikrodržava, te razumevanje njihove održivosti u različitim istorijskim poglavljima, pitanjima izazova, rizika i pretnji, ali i o potencijalima njihovog spoljnopolitičkog pozicioniranja, samostalnog delovanja i uslovne zavisnosti u domenu sprovodivosti određenih spoljnopolitičkih ciljeva. Stoga će ova monografska studija u naučnom i akademskom korpusu pružiti skroman, ali istovremeno vredan pažnje doprinos, jer će se isključivo fokusirati na male države, na razumevanje malih država, šta su one, koje su im prednosti a koje su im mane, šta ih suštinski razlikuje od takozvanih velikih, kako funkcionišu na unutrašnjem planu, šta uslovljava njihovo spoljnopolitičko delovanje i koliko, kako i u kojoj meri one mogu osigurati održivost u savremenoj etapi međunarodnih odnosa prožetoj višestrukim prekograničnim izazovima, rizicima i pretnjama koje sadržajno menjaju oblik razumevanja suverenizma, a istovremeno „izazivaju” postojeće, klasične i tradicionalne teorije međunarodnih odnosa, kreirajući tako mozaik međudržavnih odnosa u kojem su principi, standardi i pravila varijabilna kategorija, instrumentalizovana brojnim tumačenjima. Zapravo, cilj nije da problematizujemo ili opovrgnemo klasične i tradicionalne teorije o razumevanju međunarodnih odnosa, niti da umanjimo uticaj takozvanih velikih sila u međunarodnim odnosima, kao i njihovu ulogu u kreiranju okolnosti u tom mozaiku, već da pokušamo da razumemo koji je „manevarski prostor” malih država, koji na ravnopravnoj osnovi sa velikim silama uživaju status subjekata međunarodnog prava, ali je u praksi njihova „sudbina” određena različitim spoljnim i unutrašnjim determinantama, koje se mogu, ali i ne moraju generalizovati u smislu njihove autentičnosti. Precizno „dimenzioniranje” i postavljanje tih determinanti pružiće nam odgovor na ključno pitanje: koje su to države svrstane u grupu malih država i šta tim državama stoji na raspolaganju u procesima kreiranja održivosti u savremenim međunarodnim odnosima? Međunarodni sistem pretrpeo je fundamentalne promene u proteklih petnaest godina, sa snažnim implikacijama na spoljnu politiku malih država. Male države danas uživaju veći međunarodni ugled i vidljivost nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji (A. K. Hey, 2003, str. 1). Sveobuhvatna analiza malih država pružiće višestruke odgovore koji neće biti naučno i akademski svrsishodni u produbljivanju razumevanja o pozicioniranosti malih država u međunarodnim odnosima, već će umnogome doprineti razumevanju funkcionalnosti međunarodnih odnosa kao takvih, savremenim oblicima međudržavnih odnosa, pitanjima održivosti iz perspektive odnosa malih i velikih sila, te razumevanju međunarodnih odnosa u kontekstu sveobuhvatne održivosti u okviru prekograničnih karakteristika savremenih izazova, rizika i pretnji u domenima politike, ekonomije i bezbednosti. Neizostavan deo na tom putu svakako će biti retrospektiva odnosa između malih država i velikih sila, koju su klasični realisti čini se veoma jednostavno objasnili, ili možda „vešto” zaobišli u datom istorijskom razdoblju, što nije slučaj u današnjim okolnostima, ponovo veoma „usko” povezanim sa pitanjima održivosti, što u značajnoj meri determiniše i odnos velikih sila prema malim državama, a što, s druge strane, omogućava malim državama da „isprobaju” nove modalitete i taktičko-strategijske pristupe u smeru delotvornosti spoljnopolitičkog delovanja i ostvarivanja ciljeva, kao uzročno-posledičnog akta u očuvanju nacionalnih interesa i osiguravanju održivosti. Prožimanje klasične realističke teorije, institucionalizma i savremenih neoklasičnih realista pružiće značajan doprinos u repozicioniranju malih država u međunarodnim odnosima, ali istovremeno doprineti jasnijem, preciznijem i sadržajnijem razumevanju toga šta su i ko su male države u datim vremenskim okvirima.

Actions (login required)

View Item