Osnovni instrumenti civilne zaštite Evropske unije: trenutno stanje i izazovi

Jazić, Aleksandar (2024) Osnovni instrumenti civilne zaštite Evropske unije: trenutno stanje i izazovi. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-334-2

Text 2024_Jazic_Aleksandar_-_Civilna_zastita.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (8MB)

Abstract

Ukoliko se ne sprovedu mere u oblasti zaštite životne sredine kojima će se smanjiti zagrevanje planete, može se očekivati češća pojava katastrofa. Takođe, može se pretpostaviti da će naredne katastrofe biti razornije i da će trajati dug vremenski period. To znači da će se povećati finansijske štete, kao i štete koje trpe životna sredina i kulturna dobra. Postavlja se pitanje kako će se zemlje u razvoju izboriti sa katastrofama kada one postanu opasnije, posebno ako se uzme u obzir da se i sada teško suočavaju sa njima. Očigledno je da će na globalnom nivou morati da se angažuju relevantne međunarodne organizacije i drugi slični subjekti s ciljem pružanja pomoći zemljama u razvoju. U suprotnom, katastrofe sa kojima se zemlje u razvoju ne mogu izboriti mogu izazvati značajne političke i ekonomske posledice. To može rezultirati nestabilnošću u vidu oružanih sukoba, siromaštva, gladi i slično. Dakle, smanjivanjem rizika od katastrofa onemogućava se pojava kriza koje bi se pojavile tokom ili nakon katastrofa. To znači da zaštita životne sredine i sa njom povezano smanjivanje rizika od katastrofa ima širi kontekst. Treba istaći da pojave poput siromaštva, slabosti institucija, političke i ekonomske nerazvijenosti utiču na jačanje rizika od katastrofa. Ove pojave onemogućavaju uspostavljanje stabilnih institucija koje bi sprovele mere u vezi sa zaštitom životne sredine i poštovanjem ekoloških standarda. Zato je problemu rizika od katastrofa potrebno pristupiti na širi način kako bi se eliminisale pojave u društvu koje jačaju i održavaju ove rizike. Time bi se prekinuo krug u kome negativne pojave jačaju jedna drugu i kao krajnji rezultat imaju nastanak katastrofa koje imaju veoma teške posledice po stanovništvo, državu i društvo. Dodatni problem predstavljaju pojave koje izazivaju ili pogoršavaju klimatske promene. Neke od njih su glad i nedostatak vode. Ove pojave, s druge strane, mogu izazvati velike migracije stanovništva. Vidi se da postoji snažna uzročno-posledična povezanost između negativnih pojava koje osnažuju jedna drugu. U slučaju da se trenutni trend nastavi i dođe do većih migracija koje su uzrokovane teškim životnim uslovima EU može biti pod velikim pritiskom. S obzirom na nivo razvijenosti EU i kvalitet života koji u njoj postoji, može se očekivati da bi se značajan broj ljudi tokom migracija uputio kao evropskim državama. Time bi se politički, ekonomski i bezbednosni sistem našao na udaru. EU bi morala da izdvoji velika finansijska sredstva za smeštanje ovih ljudi, a kasnije bi morala da optereti svoj privredni sistem naglim prijemom velikog broja ljudi na radna mesta. Zato bi za EU bilo bolje da se više angažuju na globalnom nivou, kako bi podstakla druge međunarodne subjekte da odvoje veća finansijska sredstva za rešavanje problema koje izazivaju klimatske promene. Prioritet bi trebalo da predstavljaju humanitarne krize zbog nedostatka vode i hrane. Na drugom mestu, EU bi trebala da više zauzme ulogu neizbežnog političkog aktera u rešavanju političkih problema koji izazivaju oružane sukobe. Ovi sukobi mogu imati iste posledice po EU u vezi sa migracijom stanovništva ka njenim članicama. S obzirom na to da EU ima zavidan nivo političkog i ekonomskog razvoja, bilo bi korisno da se nametne kao globalni akter u vezi sa sprovođenjem promena u očuvanju životne sredine. Na teritoriji EU nalazi se veliki broj privrednih subjekata što zahteva da EU, bez obzira na visoke ekološke standarde, uloži dodatne napore u unapređenje ovih standarda. Time će EU prevashodno zaštititi svoje građane i smanjiti štete koje izazivaju katastrofe. Nesporno je da je EU u prethodnim decenijama dosta uradila u oblasti prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama. EU je uspostavila koherentan sistem civilne zaštite u kome su objedinjeni kapaciteti svih država članica, a uključila je u njega i susedne države. Veoma je značajno što je u ove procese EU uključila organizacije civilnog društva, privredne subjekte i građane. Time je u svojim aktivnostima protiv rizika od katastrofa EU usvojila širi pristup, čime se posebno jača prevencija. Potrebno je da u narednom periodu EU uradi više na jačem povezivanju država učesnica Mehanizma Unije. Princip dobrovoljnosti u vezi sa dodelom kapaciteta država članica Mehanizma Unije nije loš ako su države posvećene zajedničkom delovanju. Ipak, čini se da u određenim situacijama ovaj princip može biti problematičan, posebno ako nadležni organi država učesnica procenjuju da njihova teritorija može u jednom trenutku biti ugrožena. Jedno od rešenja može biti formiranje kapaciteta i jedinica civilne zaštite EU kojima bi isključivo rukovodile njene nadležne institucije. To bi podrazumevalo uvođenje principa obaveznosti u postojanje i funkcionisanje sistema civilne zaštite EU. Ukoliko bi ovaj pokušaj uspeo, ne bi bilo problema da se u budućnosti širi nadležnost institucija EU na druge kapacitete i jedinice koje se trenutno nalaze u okviru ECPP-a i Resk EU. Jedini problem može biti uključivanje jedinica civilne zaštite država koje su članice Mehanizma Unije, a nisu članice EU. U tom slučaju, ove države bile bi obavezne da uključe neke od svojih jedinica u civilnu zaštitu EU. Problem se može rešiti uvođenjem određenih institucionalnih aranžmana kojima se mogu rešiti odnosi između nadležnih institucija EU i partnerskih država koje trenutno učestvuju u Mehanizmu Unije. S obzirom na stalnu promenu karakteristika katastrofa, potrebno je da EU nastavi sa razvojem opreme koja se koristi u vanrednim situacijama. Unapređenja opreme treba da odgovaraju promenama u nastanku i razvoju katastrofa kako bi se olakšalo i ubrzalo njihovo eliminisanje. Svakako je potrebno da EU nastavi da konstantno obnavlja svoje kapacitete civilne zaštite kroz nabavku nove opreme i tehničko unapređenje postojeće. Da bi EU definitivno postala globalni akter u rešavanju problema katastrofa potrebno je da uspostavi bližu saradnju sa međunarodnim organizacijama kao što je UN. Time bi se EU pozicionirala kao ravnopravan partner međunarodnim organizacijama i drugim sličnim globalnim akterima koje u svom programu imaju smanjivanje rizika od katastrofa. Kao što je već rečeno, na teritoriji EU postoje visoki ekološki standardi, pa bi bilo korisno da se EU bliže poveže sa organizacijama iz oblasti ekologije koje su globalno aktivne. Tako bi EU postala promoter usvajanja ekoloških standarda, čime bi pružila doprinos zaštiti životne sredine na globalnom nivou. Iskustva EU u procesu razvoja i usvajanja ekoloških standarda bila bi korisna za međunarodne organizacije u ovoj oblasti sa kojima bi uspostavila saradnju, kao i za slabije razvijene države. Naravno, to bi bilo korisno i za države koje žele da se priključe EU, jer bi se usvajanjem ekoloških standarda koji važe na njenoj teritoriji dodatno približile svom članstvu. Srbija jeste članica Mehanizma Unije, ali bi njeno učlanjenje u EU značilo potpuno uklapanje u evropski sistem civilne zaštite. Srbija bi nakon prijema u EU mogla da računa na dodatnu pomoć u unapređivanju svog sistema civilne zaštite. To bi bilo veoma značajno ako se uzme u obzir da reforma i osavremenjavanje sistema civilne zaštite zahteva značajna finansijska sredstva, ali i da Srbija ne spada u ekonomski snažne države. Dok se ne postigne članstvo u EU neophodno je da Srbija samostalno radi na transformaciji svog sistema civilne zaštite i da u potpunosti uskladi svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti sa evropskim. Mesto gde bi Srbija mogla da nađe pomoć u svojim aktivnostima jesu regionalne inicijative kao što je DPPI, a od velike koristi može biti i bilateralna saradnja sa pojedinim članicama EU. Takođe, neophodno je da Srbija određene standarde, poput onih u vezi sa klimatskim promenama, sprovede u potpunosti u praksu. Time bi Srbija dala svoj doprinos politici EU koja se odnosi na zaštitu životne sredine i umanjivanje posledica klimatskih promena. Jasno je da naš sistem civilne zaštite nije u mogućnosti da se sam odupre svim vanrednim situacijama koje nastaju na teritoriji Srbije. Nije retka pojava da države učesnice Mehanizma Unije, a posebno one koje su članice EU, šalju pomoć u Srbiju kada se dogodi vanredna situacija širokog obima. Takođe, Srbija je slala svoje jedinice civilne zaštite u države regiona nakon što su na njihovoj teritoriji nastale vanredne situacije sa kojima nisu mogle da se samostalno izbore. Sve navedeno govori o dobroj i stabilnoj saradnji između Srbije i država članica EU. Ipak, Srbija kao država koja želi da se priključi EU mora nastaviti da unapređuje svoj sistem civilne zaštite i da prati promene koje se događaju u EU, a koje se tiču vanrednih situacija.

Actions (login required)

View Item