Jagma za Podsaharsku Afriku u XX i XXI veku

Babić, Danilo (2024) Jagma za Podsaharsku Afriku u XX i XXI veku. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-325-0

Text Danilo_Babic_Jagma.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (10MB)

Abstract

Percepcija Zapada o Africi prepuna je stereotipa i zabluda. U novembru 2010. godine „Ekonomist“ (The Economist) je napravio pravu senzaciju objavivši analizu grafičkog gurua Kaja Krauzea (Kai Krause) koji je prikazao pravu veličinu afričkog kontinenta, do tada kartografski zamagljenu. Naime, afrički kontinent je veličine Kine, Indije, SAD, Istočne i Zapadne Evrope zajedno! Afrika ostaje kontinent gde najmanje toga biva zabeleženo. Samim tim, za evrocentrično društvo, predkolonijalna istorija Afrike je nebitna. Ignorisanju Afrikanaca doprinosi i činjenica da je „evropska ideja Afrike“ vezana za prirodne pejzaže i bogatu floru i faunu. Tačnije, Afrika se doživljava onako kako je prikazana u dokumentarnom serijalu „Opstanak“, ili nekom drugom serijalu National Geografic Chanal-a. U skladu s tim shvatanjem, stanovnici Afrike trebalo bi da se uklope u tu „autentičnu Afriku“. Afrika je nešto što bi trebalo definisati, istražiti, iscrtati, eksploatisati i zatim prevazići. Skupocenim safari-turističkim aranžmanima održava se stereotip da svaka kuća koja nije od blata i trske, kao i ljudi koji ne hodaju polugoli i bosi u potrazi za antilopama, prosto ne čine „pravu“ Afriku (Ćirjaković 2013, 31–34). Kada svetski mediji izveštavaju o Africi, oni nikad zapravo ne govore o Africi, već uvek o krizi i propasti društva u Africi. Svetska javnost u potpunosti sagledava stvari iz narativa Džozefa Konrada (Joseph Conrad) koji Afriku predstavlja kao „srce tame“; ili pak u svetlu onog drugog kvazi-pokajničkog narativa Tonija Blera (Tony Blair) koji kaže da je Afrika „ožiljak svetske savesti.“ Kao nekada Orijent (ili možda bolje reći još uvek), Zapadno društvo sada doživljava i Afriku kao antonim sebe samog (Ferguson 2006, 2). Evropa Afriku doživljava kao sopstvenu „drugost“ ‒ suprotnost na osnovu koje Evropa potvrđuje svoj samozamišljeni identitet. U ovakvoj konstalaciji i pojam pleme dobija pežorativno značenje, iako je pleme kao pojam potpuno vrednosno neutralno. Reč pleme sugeriše da je reč o varvarima, inferiornim ljudima koji su zaostali na lestvici civilizacije ‒ u Evropi žive narodi, dok u Africi žive plemena koja predstavljaju „poslednji bastion praistorije“ (Ćirjaković 2013, 39). Zamagljuje se činjenica da bar sedamnaest podsaharskih plemena ima više pripadnika nego što na primer Srbija ima stanovnika. Negativne konotacije o Africi imaju mnogo značajnije posledice od puke političke nekorektnosti; one, naime, obeshrabruju investicije (osim investicija multinacionalnih kompanija koje su eksploatatorskog karaktera) i masovni turizam koji može biti izvor ogromnog deviznog priliva. Svakako da je u nekim zemljama Podsaharske Afrike okruženje nestabilno i opasno, ali odbijanjem da se prihvati različitost država i negativnom generalizacijom, nanosi se ogromna šteta regionu (Ferguson 2006, 7).Jedino „pozitivno“ što Zapadna javnost opaža, vezano za Afriku, jeste to što se ona sagledava kao izvor nove jeftine radne snage i novo tržište za hiperpotrošačko društvo.

Actions (login required)

View Item