Ograničenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU: kome zapravo Srbija treba da se prilagodi?

Trapara, Vladimir (2012) Ograničenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU: kome zapravo Srbija treba da se prilagodi? In: Spoljna politika Srbije i zajednička spoljna i bezbednosna politika EU : zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije Usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, Beograd, 10-11. oktobar 2011. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 42-56. ISBN 978-86-7067-171-3

Text 22. Spoljna politika Srbije.....(2012)-43-57.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (178kB)

Abstract

Da li je Zajednička spoljna i bezbednosna politika zaista zajednička? Može li se EU posmatrati kao jedinstveni racionalni akter međunarodnih odnosa, ili su nacionalni interesi njenih članova i dalje primarna snaga? Ako jesu, koji članovi su dominantni? To su pitanja kojima se bavi autor ovog rada. Cilj je da se analizira položaj Srbije u odnosu na pravu prirodu evropske spoljne i bezbednosne politike. Ako će Srbija da prilagodi sopstvenu politiku istoj, kako bi se kvalifikovala da postane član EU, pitanje je: kome se prilagoditi ako EU nije jedinstveni međunarodni akter? Kako bi ponudio odgovor, autor pokušava da identifikuje glavne centre moći i blokove predvođene njima u okviru EU, kao i značaj nekoliko velikih i regionalnih sila za evropske odnose izvan EU. U ovom kontekstu, biće razmotreni neki od teških izbora u spoljnoj politici Srbije, kao što su: kako rešiti kosovski problem; da li se pridružiti NATO, ili ne; kako izgraditi odnose sa susedima; koju vrstu odnosa imati sa silama izvan EU (pre svega SAD, Rusijom i Turskom)? Politiku kojih država (unutar ili izvan EU) će Srbija najverovatnije pratiti, ili je najpoželjnije da prati, prilikom činjenja ovih izbora, te da li će oni biti kompatibilni sa onim što nazivamo ZSBP?

Actions (login required)

View Item