Kina i Ukrajinska kriza: nesvrstavanje u antiruski blok

Proroković, Dušan (2023) Kina i Ukrajinska kriza: nesvrstavanje u antiruski blok. In: Rat u Ukrajini: ono što znamo i ono što ne znamo. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti, Beograd, pp. 71-80. ISBN 978-86-7067-313-7

Text iipe_rat_ukrajina-2023-ch4.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (397kB)

Abstract

Eskalacija Ukrajinske krize predstavlja jedan od ključnih događaja u savremenim međunarodnim odnosima. Nakon godinu dana njenog trajanja može se konstatovati da u svetskoj politici više ništa nije isto. Posebnu pažnju privlači činjenica da ce, izuzimajući zemlje političkog Zapada (u koje ubrajamo i Japan, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland), u antiruski blok nije svrstao niko drugi, niti jedan nezapadni akter. Spoljnopolitičko pozicioniranje Kine u tom kontekstu vrlo je zanimljivo, a imajući u vidu da se radi o jednom od najvažnijih aktera međunarodnih odnosa, sasvim je moguće i da je upravo takav pristup ohrabrio ostale nezapadne aktere da ne podležu pritiscima SAD i EU. Istraživačko pitanje kojim se autor rukovodi glasi: zašto se Kina nije svrstala u antiruski blok? Hipoteza koja se dokazuje jeste da kinesko rukovodstvo nije ni imalo nameru da to čini, uprkos naivnom nadanju političkog Zapada kako bi do toga moglo u nekom trenutku doći. Zaključak je da Kina ima relativno novije istorijsko iskustvo delovanja u ovakvim situacijama (Mađarska 1956. godine), kao i da je između Kine i Zapada izgubljeno poverenje, usled čega zvanični Peking nije imao razloga da žrtvuje svoje strateško partnerstvo sa Moskvom. Kina se rukovodi sopstvenim interesima, a oni se ipak tiču stvaranja efektivne ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima koja će rezultirati uspostavljanjem novog svetskog poretka. Na tom poslu, Pekingu je Rusija saveznik.

Actions (login required)

View Item