Ukrajinska kriza i ukrajinsko-ruski konflikt 2019-2022.

Petrović, Dragan (2022) Ukrajinska kriza i ukrajinsko-ruski konflikt 2019-2022. Institut za međunarodnu politiku i prtivredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-310-6

Text 2022_Ukrajina.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (7MB)

Abstract

Od raspada SSSR-a i dobijanja nezavisnosti brojne razlike među regijama i u identitetskom smislu Ukrajina je premošćavala pluralizmom. Pluralizam je u institucionalnom smislu bio katalizator funkcionisanja države, uz sve protivrečnosti i napetosti koje su postojale. Međutim, približno od tzv. narandžaste revolucije pa nadalje, dolazi do ozbiljne krize funkcionisanja pluralističkog sistema u Ukrajini. U više navrata („narandžasta revolucija” krajem2004, potom raspuštanje Janukovičeve vlade na sumnjiv način u proleće 2007. od predsednika Juščenka, najzad prevrat februara 2014, povezan sa ratnim zbivanjima i previranjima u zemlji, otcepljenjem Krima i secesijom na Istoku), označili su kraj jedne ere postsovjetske Ukrajine. Turbulentni period je delom okončan krajem ratnih zbivanja februara 2015. i potpisivanjem sporazuma Minsk 2. Taj period ukrajinske krize u punom smislu je, dakle, trajao približno od jeseni 2013. do februara 2015. godine. Ukrajina nakon Minska 2 je period koji ima dva potperioda. Prvi je vladavina Porošenka, okončana proleća 2019, a drugi je vladavine zelenskog. Predmet ove knjige je vreme otkako je Zelenski preuzeo vlast s proleća 2019. pa sve do današnjih dana. Otuda tu postoje dva važna intervala, prvi do početka ratnih sukoba februara 2022. i drugi, ratni, tokom sledećih meseci 2022. godine. U okviru prvog, nazovimo ga mirnodopskim periodom vladavine Zelenskog, mogu se razgraničiti dva potperioda: prvi, kada dolazi do izvesnog otopljavanja ukrajinske krize, sve do jeseni 2020, i drugi nakon toga, kada se situacija ponovo pogoršava, sve do februara 2022. godine. Zelenski je nakon izbora za predsednika Ukrajine i potom parlamentarnih izbora kada njegova stranka Sluge naroda postaje nosilac nove vlade pokušao, i u izvesnoj meri uspeo, da otopli situaciju kako unutar zemlje, tako i prema Moskvi. Međutim, od jeseni 2020. godine situacija se višestruko radikalizuje uvođenjem mera kojima se ruskojezičkom stanovništvu oduzima pravo da koristi ruski jezik u zvaničnoj komunikaciji čak i u većinskim ruskojezičkim oblastima Jugoistoka. Sprovodi se izrazita represija protiv proruskih stranaka, uključujući i parlamentarne, dolazi do antidemokratske radikalizacije u zemlji, a ignoriše se Minsk 2 i Kijev zauzima kurs približavanja članstvu u NATo-u. Tome doprinosi politika Bajdenove administracije, nakon smene Trampa u vašingtonu. Ukrajina se ubrzano naoružava i u Donbasu i Lugansku, na liniji razdvajanja, pojačavaju se sukobi ižrtve. U isto vreme odmrzava se rad na nuklearnomnaoružanju, što sve zajedno, kao i niz drugih okolnosti, utiče da se vlast u Moskvi sve više okreće od dotadašnje strategije održavanja statusa kvo i pokušaja postizanja dogovora sa Kijevom. SAD odbijaju predlog Rusije o strateškom postizanju sporazuma sa NATO-om. Najzad, Moskva 21. februara 2022. priznaje nezavisnost narodnih republika Donjecke i Luganske, i to u njihovom punom teritorijalnom opsegu. Dana 24. februara Rusija sprovodi invaziju na Ukrajinu, pošto je prethodno političko rukovodstvo u Moskvi došlo do spoznaje da zvanični Kijev vodi nepopustljivu politiku u pravcu realizacije koncepta Ukrajina–anti Rusija. Pored toga Ukrajina se približavala ka NATo-u i blokirala realizaciju mirovnog dogovora Minsk 2, te ignorisala predloge Ruske federacije za prevazilaženje krize. Svedoci smo oružanog sukoba dužeg od osam meseci. Ruska strana je posela više oblasti Jugoistoka Ukrajine, koji su inače većinski ruskojezične. S druge strane, Ukrajina je tokom septembra i početkom oktobra, koristeći manji broj angažovanih ruskih vojnika na frontu, uspela da povrati deo teritorija u harkovskoj oblasti i u manjoj meri u hersonskoj, te da zaustavi ruska napredovanja u Donbasu. Usledili su referendumi o pripajanju Donjecke, Luganske, hersonske i zaporoške oblasti Ruskoj federaciji, a Moskva je donela i odluku o delimičnoj mobilizaciji. Zapadne sile uvele su Rusiji sankcije i daju Ukrajini raznovrsnu pomoć, uključujući i vojnu. S druge strane, ostatak sveta nije prihvatio uvođenje sankcija Rusiji. Rusija se dosta dobro drži u odnosu na sankcije, snaga njene privrede je relativno stabilna, dok zemlje EU same trpe zbog uvedenih sankcija Rusiji, a naročit problem su energenti. Vladimir Putin ima relativno stabilnu političku situaciju u zemlji, dok je na zapadu situacija složena. To se posebno odnosi na Evropu, a u Americi postoji ozbiljna opozicija u vidu republikanaca i Trampa koje se mogu odraziti i na dalju politiku zapadnih zemalja po pitanju ukrajinskog sukoba. Ukrajinska kriza je u isto vreme poprište za sučeljavanje svetskih sila u okviru multipolarnog svetskog poretka koji nastaje. od ishoda ukrajinske krize umnogome će zavistiti da li će se multipolarni svetski poredak ubrzati, ili će SAD uspeti do daljnjeg da prolongiraju njegov razvoj.

Actions (login required)

View Item