„Trka za Arktik” — odmeravanje moći ili put saradnje za novi međunarodni poredak?

Dimitrijević, Duško (2021) „Trka za Arktik” — odmeravanje moći ili put saradnje za novi međunarodni poredak? In: Regionalna bezbednost: pristupi, elementi, dinamika. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 217-257. ISBN 978-86-7067-285-7

Text iipe_regbezb-2021-ch8.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (396kB)

Abstract

Arktik je sastavlјen pretežno od zaleđenih morskih površina koje se nalaze duž severnih kopnenih oblasti američkog, azijskog i evropskog konitinenta. S obzirom na to da je arktičke povšine nemoguće faktički zauzeti, već duže vreme postoje sporovi oko njegovog razgraničenja. Ovo pitanje, zajedno sa pitanjima zaštite životne sredine i obezbeđenja održivog ekonomskog razvoja, aktuelizovano je sa procesom klimatskih promena. Budući da se Arktik nalazi na relativno bliskom odstojanju od civilizacije i da poseduje ekonomski neiscrpne izvore prirodnih bogatstava, naročito rezervi nafte i gasa te da predstavlјa strateški i saobraćajno veoma značajan region ne samo za države „Arktičkog kruga“ (Rusiju, SAD, Kanadu, Norvešku, švedsku, Dansku, Finsku i Island), već i za druge države duž pacifičko-atlantske paralele, utvrđivanje međunarodnih granica ka Arktiku, a potom i njegovog međunarodnopravnog statusta, predstavlja conditio sine qua nonza usaglašavanje novog sistema bezbednosti u svetu. Na pomenutoj postavci zasnovano je i predmetno istraživanje čija početna hipoteza polazi od faktičkog stanja nastalog otoplјavanjem Arktika, kao jednom ireverzibilnom procesu koji može negativno uticati na životnu sredinu, pa time i na bezbednost čitavog čovečanstva. Sa druge strane, otopljavanje omogućava da se nekad neprohodni arktički pravci otvore većim delom godine za razvoj pomorskog saobraćaja, međunarodne trgovine, ribarstva, rudarstva i energetike. U tom smislu, otopljavanje može imati pozitivne efekte na razvoj nacionalne privrede i međunarodnih ekonomskih odnosa. Primenom odgovarajućih naučnih metoda, predmetna studija pruža objašnjenja u vezi sa istorijskom evolucijom pravnog regulisanja granica na Arktiku, kroz primenu tradicionalnih principa sektorske podele, a potom i mogućih primena kodifikovanih pravila međunarodnog prava mora. Takođe, studija detaljnije razrađuje probleme u vezi sa teritorijalnim sporovima koji postoje na Arktiku, a koji u nekom momentu u budućnosti mogu biti transponovani u prava bezbednosna žarišta. U studiji se pruža i uporedna analiza arktičkih strategija koje predstavljaju najzačajnije smernice za spoljnopolitičko delovanje arktičkih i drugih država prema Arktiku. U novouspostavljenoj konstelaciji međunarodnih odnosa, u kojoj dolazi do ubrzane militarizacije ovih prostora, rešavanje komplikovanih problema delimitacije državnih suvereniteta i dogradnje postojećeg međunarodnog pravnog poretka kroz ustanovljavanje jedinstvenog pravnog režima za zajedničko korišćenje prirodnih bogatstava Arktika, pretpostavlja prethodno uspostavljanje efikasnijih modela međunarodne saradnje. Dok do ovoga ne dođe, prema shvatanju autora, neće biti moguće ni uspostaviti trajnu stabilnost i poverenje među stranama, a „trka za Arktik“ sve će više udaljavati ovaj prostor od pravnog i približavati ga geopolitičkom delovanju velikih sila, koje se u praksi manifestuje kroz odmeravanja njihovih realnih moći (pre svega između SAD, Rusije i Kine).

Actions (login required)

View Item