Ekonomska dimenzija održivog razvoja

Tošović-Stevanović, Aleksandra and Jelisavac Trošić, Sanja (2025) Ekonomska dimenzija održivog razvoja. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-361-8

Text Ekonomska-dimenzija-odr_ivog-razvoja.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (9MB)

Abstract

Sagledavanje ekonomskih okolnosti 21. veka i mogućnosti koje postoje za razvoj, ali i posledica koje su svet ozbiljno uzdrmale nakon različitih kriza sa kojima smo se susreli, dovelo je do sumnje ideju o daljim mogućnostima koji se mogu postići linearnim modelom ekonomskog razvoja. Upravo se sve češće nameću novi modeli ekonomske organizacije koji bi obezbedili neophodna dobra i usluge za održavanje i poboljšanje životnog standarda ljudi, ali uz očuvanje životne sredine i ograničene upotrebe resursa. Sve to podrazumeva efikasno upravljanje resursima, podsticanje inovacija i stvaranje inkluzivne i stabilne ekonomije koja zadovoljava potrebe sadašnjih i budućih generacija, jer bez toga, dugoročno gledano, ekonomski rast neće biti održiv. Monografija Ekonomska dimenzija održivog razvoja predstavlja temeljan istraživački pristup promenama i problemima kojima je izložena svetska ekonomija na početku 21. veka, sa fokusom na pitanja i probleme vezane za održivi razvoj. Ekonomske aktivnosti, koje pokreću proizvodnju i potrošnju dobara, doprinose ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, ali koliki je zaista obim uticaja ekonomskog rasta na ciljeve održivog razvoja, i da li su oni pozitivni ili negativni, ostaje da se dodatno razjasni. Iz tog razloga, ova monografija posvećena je ekonomskim dimenzijama održivog razvoja i fokusira se na pitanja i probleme balansiranja ekonomskog rasta uporedo sa zaštitom životne sredine i socijalnom ravnopravnošću, ciljajući na dugoročni prosperitet i blagostanje. Svesni činjenice da su prirodni resursi na zemlji ograničeni, a da je konstantno prisutna sve veća potreba za proizvodnjom i potrošnjom budućih generacija, s razlogom je pažnja ove monografije usmerena ka održivom razvoju. A kako smo već svesni činjenice da održivi razvoj umnogome zavisi od potrošačkih potreba i načina na koje će se one zadovoljavati i proizvoditi za potrebe budućih generacija, važno je razmotriti i ulogu svakog od donosioca ekonomskih odluka u tom lancu. Iz tog razloga, ova monografija posvećena je ekonomskim dimenzijama održivog razvoja i podeljena je na šest delova. Na početku su razmatrana teorijska polazišta samog koncepta održivog razvoja, kao i uspostavljanje ravnoteže između različitih dimenzija razvoja, s posebnim fokusom na ekonomske, ekološke i socijalne dimenzije razvoja. Zatim se analizirao značaj i uloga različitih aktera u promovisanju i unapređenju održivog ekonomskog razvoja, kako iz ugla države kroz svoje politike, regulative i strategije, zatim preko privatnog sektora kao pokretača inovacija i investicija, onda preko međunarodnih institucija koje pružaju finansijsku i tehničku podršku i, naravno, preko civilnog društva i pojedinaca koji svojim uverenjima i aktivizmom vrše pritisak na druge aktere i podižu svest o neophodnosti promena. U cilju analiziranja ekonomskih dimenzija održivog razvoja i globalizacije, s posebnim osvrtom na izazove i mogućnosti koje nosi savremeno poslovanje, dat je prikaz različitih pristupa – od zelene ekonomije i zelenih finansija, do odnosa cirkularne ekonomije i ciljeva održivog razvoja, kroz analizu ekoloških izazova i problema za privredu i društvo, usklađivanja sa novim potrebama na tržištu rada i dr. Nakon isticanja važnih faktora za analizu ekonomskih dimenzija održivog razvoja, autori su prikazali osnovne razlike i ograničenja u primeni koncepta održivog razvoja u zemljama u okruženju, da bi na kraju analizirali i izazove održivog razvoja u Srbiji, upoređujući ih sa smernicama EU, radi identifikovanja planova i strategije u cilju unapređenja trenutne situacije u Srbiji. Ovom prilikom autori monografije žele da izraze posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Vladanu Pavloviću, redovnom profesoru na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Dragani Gnjatović, redovnom profesoru na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerziteta u Kragujevcu, i dr Radoslavu Baltezareviću, višem naučnom saradniku Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, koji su bili velika podrška i čiji su saveti i sugestije značajno doprinele kvalitetu ove monografije.

Actions (login required)

View Item