Dinamika razvoja intelektualne svojine u međunarodnim ekonomskim odnosima

Jelisavac Trošić, Sanja (2023) Dinamika razvoja intelektualne svojine u međunarodnim ekonomskim odnosima. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-324-3

Text Dinamika-razvoja-intelektualne-svojine.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Dinamika razvoja intelektualne svojine u međunarodnim ekonomskim odnosima je oblast koja spaja pravo i ekonomiju, ali i tehnologiju, politiku i druge oblasti. U razvoju svetske privrede prava intelektualne svojine postala su pokretači proizvodnje zahvaljujući stalnim inovacijama, a posebno iz oblasti digitalizacije, pa samim tim zaslužuju najveću moguću pažnju kod proučavanja međunarodnih ekonomskih odnosa. Sa četvrtom industrijskom revolucijom, koju karakterišu veća automatizacija proizvodnih procesa, digitalizacija, brzi internet, veštačka inteligencija, razvoj fleksibilnih tehnologija, razvoj „inteligentnih mašina” i „pametnih fabrika”, intelektualna svojina postala je sastavni deo ekonomskog razvoja. Uticaj intelektualne svojine svakodnevno raste, posebno u oblastima zasnovanim na znanju, kao što su informacione tehnologije, komunikacije i biotehnologije. Inovacije i kreacije ljudskog uma se sve više komercijalizuju radi ekonomične proizvodnje visokog kvaliteta u malim serijama i sa sve kraćim rokovima. Vodeće svetske privrede smatraju da su standardi intelektualne svojine neophodni za uspeh, i kao nagrada za kreatora, i kao podsticaj za istraživanje i razvoj, čiji troškovi znaju da budu izuzetno visoki, posebno u savremenim laboratorijama sa visokotehnološkom opremom. Čini se da zemlje u razvoju trpe gubitak blagostanja zbog usvajanja istih standarda prava intelektualne svojine kao u razvijenim zemljama, a nerazvijene zemlje su i danas u nepovoljnijem položaju i ne mogu da uberu pozitivne plodove globalizacije, dok im negativni mnogo lakše stižu. Istraživanja i empirijski dokazi o ulozi zaštite intelektualne svojine u promovisanju inovacija i ekonomskog rasta uopšte i dalje ostaju ograničeni, dvosmisleni i neubedljivi. Regionalni trgovinski sporazumi sa odredbama o intelektualnoj svojini zahtevaju da zemlje potpisnice sporazuma dostignu standarde intelektualne svojine slične onima u razvijenim zemljama. Nova generacija sporazuma, poznata kao duboki trgovinski sporazumi, uključuje TRIPS-plus standarde intelektualne svojine, koji prevazilaze obaveze sadržane u Sporazumu Svetske trgovinske organizacije o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS). Međusobna povezanost regionalnih trgovinskih sporazuma stvara mreže za prenošenje tih jačih prava intelektualne svojine iz jednog sporazuma u mnoge druge sporazume i zemlje. Interesi država u pogledu standarda i nivoa zaštite variraju u zavisnosti od stepena privrednog razvoja i mnogih drugih karakteristika zemlje koja je usvojila takvu zaštitu. TRIPS sporazum pruža određenu fleksibilnost članicama Svetske trgovinske organizacije u pogledu nivoa zaštite, omogućavajući zemljama u razvoju određenu meru slobode. Predvodnici trenda jačanja zaštite prava intelektualne svojine su SAD i EU, koje, svaka sa svoje pozicije, zahtevaju jake odredbe o intelektualnoj svojini, kako bi se ograničile imitacije i curenje znanja i tehnologije u privrede u razvoju. Sam ekonomski učinak u visoko razvijenim zemljama u većoj meri je zavisan od kvaliteta zaštite prava intelektualne svojine, nego u manje razvijenim privredama. Kina je, u odnosu na SAD i EU, afirmativnija u stvaranju odbrambenih koalicija koje se suprotstavljaju standardima TRIPS-plus, nego u promovisanju sopstvenih inicijativa za intelektualnu svojinu regionalno ili plurilateralno. S obzirom na različite interese, kao i veoma različitu ekonomsku snagu država, javlja se problem sa kredibilitetom preovlađujućeg pristupa zaštite prava intelektualne svojine, zasnovanog na jednostavnom ujedinjenju zemalja sa različitim institucionalnim okvirom pod jednim kišobranom, posebno kada su njihovi efekti na ekonomski rast i razvoj u pitanju. Intelektualna svojina je već duže vreme aktuelna tema. Ona je sastavni deo vrednosti sve više preduzeća i veoma je važna za njihov ekonomski prosperitet, ali je takođe kroz proizvode i usluge u koje je utkana postala sastavni deo svakodnevnog ljudskog života. Tema dinamike intelektualne svojine u međunarodnim ekonomskim odnosima zahtevala je interdisciplinarnu analizu i monografija je, koliko je to bilo moguće, pisana sa izbalansiranim i objektivnim pristupom analizi izazova modernog doba. Brojna postavljena pitanja i dati odgovori, od finansijskih aspekata prava intelektualne svojine, preko uloge intelektualne svojine u podizanju konkurentnosti, prava na lečenje ili raznih kontroverzi vezanih za GMO, veštačku inteligenciju i drugo, čini ovu monografiju interesantnim i bogatim štivom. Monografija se sastoji od pet poglavlja: Uloga intelektualne svojine u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima; Politika zaštite intelektualne svojine u svetu – želje i mogućnosti; Razvijene privrede i uloga intelektualne svojine u njihovom razvoju; Savremeni trendovi i kontroverze ekonomske eksploatacije inovacija u svetskoj privredi i Specifična pitanja intelektualne svojine i međunarodnih ekonomskih odnosa. Posebnu zahvalnost izražavam recenzentima na podršci i doprinosu kvalitetu monografije: dr Dušku Dimitrijeviću, naučnom savetniku, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd; prof. dr Vladanu Pavloviću, naučnom savetniku i redovnom profesoru, Ekonomski fakultet, Univerzitet Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici; prof. dr Milici Šutovoj, vanrednom profesoru, Pravni fakultet, Univerzitet Goce Delčev, Štip, Republika Severna Makedonija; prof. dr Ani Jovancai Stakić, vanrednom profesoru, Univerzitet Singidunum, Beograd.

Actions (login required)

View Item