Todić, Dragoljub (2016) Institucionalni aspekti saradnje država u slivu reke Dunav, EU integracije i Republika Srbija. In: Dunavska strategija Evropske unije u 21. veku. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 181-195. ISBN 978-86-7067-223-9
Text
Dunavska strategija EU u 21. veku-181-195.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (117kB) |
Abstract
Autor razmatra pitanje formi institucionalnog organizovanja saradnje država u slivu reke Dunav i činioce koji determinišu saradnju Republike Srbije (RS). Uprvom delu rada se ukazuje na najznačajnije institucije u oblasti životne sredine – od značaja za dunavsku saradnju. Daje se prikaz institucija koje su formirane u okviru Evropske unije (EU), budući da se polazi od stava da je za ostvarivanje saradnje u slivu reke Dunav od primarne važnosti ostvarivanje ciljeva EU u oblasti životne sredine u celini. Potom se ukazuje na najznačajnije institucije koje su formirane u okviru sistema međunarodnih ugovora u oblasti upravljanja vodnim resursima, uključujući i Dunav. U drugom delu rada se daje prikaz najznačajnijih institucija RS koje imaju određene nadležnosti u ostvarivanju ciljeva saradnje u slivu reke Dunav. Takođe, naglašava se i pitanje statusa RS u relevantnim međunarodnim ugovorima od značaja za saradnju u slivu reke Dunav. Ukazuje se na nivo usaglašenosti nacionalnih propisa sa propisima EU u oblasti upravljanja vodnim resursima, zbog uticaja koje usaglašvanje propisa ima na institucionalne aspekte upravljanja vodnim resursima. U radu se razmatra nekoliko teza. Dve su najznačajnije. 1) Saradnju država u slivu reke Dunav treba posmatrati u širem kontekstu sistema institucija u oblasti životne sredine koje su razvijene u okviru EU, odnosno u okviru sistema institucija formiranih na osnovu međunarodnih ugovora. Centralni deo sistema pripada institucijama formiranim u okviru Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (1994) i drugih međunarodnih ugovora u oblasti upravljanja vodnim resursima. 2) Potpuno ostvarivanje saradnje RS zavisi od više različitih činilaca (od statusa u procesu EU integracija, od statusa u međunarodnim ugovorima, odnosno stanja usaglašenosti nacionalnih propisa sa propisima EU, stanja i kapaciteta nadležnih institucija, funkcionisanja javne uprave, privrednih interesa, itd). Konstatuje se da RS učestvuje u značajnom delu postojećih institucija, u skladu sa svojim statusom u odnosu na EU, odnosno članstvom u relevantnim međunarodnim ugovorima. Osim toga, intenziviranje saradnje i ostvarivanje ciljeva Dunavske strategije podrazumeva, između ostalog, i dalje usaglašavanje nacionalnih propisa sa propisima EU. Planirano je da se usklađivanje najznačajnijeg dela propisa obavi do kraja 2018. godine, ali puna primena bi mogla biti ostvarena u narednih dvadesetak godina.Razvoj kapaciteta nacionalnih institucija nadležnih za saradnju u području upravljanja vodama je suočen sa ozbiljnim problemima zbog ubrzanog procesa usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU-a, kao i zakonodavne procedure koja ima više nedostataka koji direktno utiču na institucionalne aspekte saradnje RS u regionu.
Item Type: | Book Chapter |
---|---|
Uncontrolled Keywords: | Dunav, institucionalni aspekti, međunarodne organizacije, Dunavska strategija, Međunarodna komisija za Dunav, Republika Srbija, upravljanje vodnim resursima, usklađivanje nacionalnih propisa sa propisima EU, zakonodavni postupak |
Depositing User: | Ana Vukićević |
Date Deposited: | 16 May 2022 07:56 |
Last Modified: | 06 Mar 2024 10:42 |
URI: | http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/id/eprint/953 |
Actions (login required)
View Item |