Finansiranje i zajedničke politike Evropske unije

Grbić, Vladimir and Antevski, Miroslav and Todić, Dragoljub (2013) Finansiranje i zajedničke politike Evropske unije. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-178-2

Text Finansiranje i zajednicke politike EU.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (3MB)

Abstract

Finansiranje EU je od samog početka bilo zasnovano na dva principa: federalističkom i principu međuvladine saradnje. Budžet EU je zasnovan na prvom principu. Funkcionisanje budžeta je, i pored brojnih kritika, najtransparentnija institucija u sistemu finansiranja; razlog za to leži u složenom usaglašavanju i brojnim procedurama. U fokusu svog delovanja budžet EU ima Zajedničku poljoprivrednu politku i regionalnu politiku. U cilju realizacije ovih politka osnivani su brojni fondovi: Fond za upravljanje u poljoprivredi, Fond za ruralni razvoj, Evropski regionalni razvojni fond, Evropski socijalni fond i dr. Vršene su i značajne transformacije u njihovom funkcionisanju u pravcu racionalizacije troškova finansiranja, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa zahtevima glavnih trgovinskih partnera i Svetske trgovinske organizacije. Kao zajednička nit u transformacijama finansijskih fondova budžeta EU je bila ekološka dimenzija problema, pa je ekološka politika, pored sopstvenih izvora, našla izvore u poljoprivrednim i regionalnim projektima. Sve tri politike nalaze se u režimu podeljene nadležnosti EU. Njihovo finansiranje se vrši, kako iz budžeta EU, tako i iz fondova država članica. Pošto je bužet EU ograničen na samo nešto preko 1% od ukupnog GDP EU, finansiranje sve više pada u nadležnost članica.To se dešava čak i u okviru samog budžeta. Tako se novi fond za razvoj poljoprivrede kofinsira iz doprinosa članica od 2005 godine. Finansiranje na bazi međuvladine saradnje takođe počinje od samog osnivanja EU. Evropski fond za razvoj osnovan je veće 1957. godine. Od tada se finansijska arhitektura unije, bazirana na ovom principu, postepeno kompletira. Formiraju se: Evropska investiciona banka, Evropska centralna banka, Pakt za stabilnost i razvoj, Ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju, Evropski finansijski stabilizacioni mehanizam, a od kraja 2012. godine i Evropski Stabilizacioni mehanizam i Jedinstveni mehanizam nadzora banaka. Najveći broj fondova i institucija je osnovan posle početka svetske finansijske krize, dakle posle kraha Lehman Brothers u 2008. godini. Tako je Evropski finansijski stabilizacioni mehanizam osnovan već početkom 2010. godine sa fondom od 700 milijardi evra, što je ravno veličini petogodišnjeg budžeta EU. Njegovo etabliranje, međutim, nije bilo rezultat neke unapred planirane aktivnosti, već iznuđeni odgovor na krizu. Sredstva koja su preko njega plasirana uslovljena su reduciranjem troškova socijalnih beneficija, zdrastvene zaštite i penzija, smanjenjem zarada službenika u javnom sektoru, a na prihodnoj strani, povećanjem indirektnih poreza, a posebno poreza na dodatu vrednost. Postignuti su određeni rezultati na planu smanjenja tražnje, posebno u Grčkoj i Irskoj, ali uz rekordno povećanje nezaposlenosti, opadanje proizvodnje i sa izgledima za dugotrajnu recesiju. Sve ove institucije treba u svom domenu da omoguće nesmetano i usaglašeno odvijanje privrednih ciklusa u EU i EMU. Pored toga, iako je najveći broj od njih fokusiran na EMU, kako zbog međusobne povezanosti privrednih tokova u EU, tako i zbog već ugovorenih obaveza o postojanju člana EMU po ispunjenju kriterija konvergencije, ove institucije utiču na funkcionisane EU u celini, a perspektivno, trebalo bi da postanu zajedničke na celom evropskom prostoru. Međutim, njihovo konstituisanje nije zatvorilo pitanje osnovne institucionalne neusklađenosti uspostavljene između centralizovane monetarne i decentralizovane fiskalne politike. Stoga određena centralizacija fiskalne funkcije i formiranje transfernog budžeta bi trebalo da odgovori na izazove izazvane eksternim šokovima, odnosno da omogući nesmetano odvijanje privrednog ciklusa. Ovo odgovara rešenjima primenjenim u federalnim državama, kao na primer SAD, dakle primena ovog rešenja bi trasirala put ka federalističkoj budućnost Evrope. U prilog ovom pravcu, zasnovanom na zajedničkoj odgovornosti u EMU, govore rastući prinosi na obim, odnosno jačanje evra kao svetske valute, reduciranje prelivanja među članicama i jačanje automatskih stabilizacionih mehanizma, dok protivargumenti leže u činjenici da se nacionalne razlike u ekonomskoj strukturi i preferencijama mogu eksponirati samo posredno. U radu su indicirana sredstva iz kojih bi se ovakav budžet formirao. Međutim, da li će formiranje transfernog budžeta biti ciljna ili iznuđena aktivnost, ili će događaji otići u drugom pravcu, ostaje da se vidi.

Actions (login required)

View Item