Vanredne situacije i savremeni trendovi razvoja sistema zaštite

Jazić, Aleksandar (2017) Vanredne situacije i savremeni trendovi razvoja sistema zaštite. Institut za međunarodnu politiku i politiku, Beograd. ISBN 978-86-7067-239-0

Text Vanredne situacije.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (874kB)

Abstract

Vanredne situacije, katastrofe i ostale slične opasnosti ne biraju mesto gde će se pojaviti. Posledica toga su već često puta pomenute klimatske promene izazvane procesom globalizacije. Razmere pomenutih opasnosti niko ne može sa sigurnošću predvideti. Ono što može da se uradi na planu pripreme za eventualne vanredne situacije jeste priprema društva i države. Ne može se predvideti ni koji će deo neke države biti zahvaćen vanrednom situacijom, niti njen obim i intenzitet. U svakom slučaju, brz odgovor na vanrednu situaciju je od ključne važnosti za njenu eliminaciju i uklanjanje posledica. Zato je važno da svaki segment društva i države budu dovoljno sposoban da se barem u prvim fazama vanredne situacije odupre njenom dejstvu. Naravno, ovde ključnu ulogu ima razvijen sistem civilne zaštite. Na drugom mestu možemo navesti jedinice lokalne samouprave, jer se početni efekti vanredne situacije upravo osećaju na teritoriji jedne ili više njih koje su pogođene. Na trećem mestu nalazi se razvijenost društva i države. Ekonomski, politički i socijalno razvijena država imaće kapacitete da sprovede dobru organizaciju sistema civilne zaštite i izvrši efikasnu decentralizaciju. Ova dva procesa mogu biti međusobno usklađena kako bi se kreirao efikasan sistem delovanja u vanrednim situacijama, a u cilju izgradnje savremenog sistema bezbednosti. Sprega civilne zaštite i lokalne samouprave neizostavan je element dobre organizacije sistema zaštite i spasavanja u savremenim uslovima. Jedinice lokalne samouprave odgovorne su za dobrobit građana na njihovoj teritoriji. To u savremenim organizacijama sistema lokalne samouprave uključuje i njihovu bezbednost. Zato su ove jedinice u obavezi da organizuju sistem civilne zaštite na svojoj teritoriji. Sigurno je da neće svi resursi neke jedinice lokalne samouprave biti usmereni ka sistemu civilne zaštite. Ipak, značajna sredstva moraju biti izdvojena i organizovan sistem obuke, opremanja i mobilizacije. Zato svaka jedinica lokalne samouprave ima svoj štab civilne zaštite. Geografske karakteristike teritorije neke jedinice civilne zaštite uslovljavaju način na koji će organizovati svoju civilnu zaštitu. Nije ista organizacija civilne zaštite u jedinicama lokalne samouprave koje se nalaze u planinskim predelima i onima koji se nalaze u priobalnim ili ravničarskim. Potrebno je zato predvideti sa kojim će se opasnostima možda suočiti neka jedinica lokalne samouprave, odnosno kakvu vanrednu situaciju može da očekuje na svojoj teritoriji. U tu svrhu izrađuju se planovi delovanja u slučaju vanrednih situacija. Ovi planovi ne mogu isključiti mogućnost prenošenja vanredne situacije sa teritorije druge jedinice lokalne samouprave i obrnuto. To podstiče saradnju jedinica lokalne samouprave u oblasti civilne zaštite i eventualno dograđivanje kapaciteta u ovoj oblasti. Time praktično, ako se može tako reći, oblast civilne zaštite doprinosi razvoju jedinica lokalne samouprave, jer će one angažovati dodatne kapacitete ili razviti postojeće. Informisanost građana o događajima vezanim za eventualno izbijanje vanredne situacije veoma je važna za njihovu bezbednost. U tu svrhu, veliku ulogu mogu da odigraju lokalne radio-stanice i televizijske agencije. Informacije koje se prenose građanima ne smeju izazivati paniku, jer se time otežava njihova evakuacija i delovanje u vanrednim situacijama. Ukoliko nema potrebe za evakuacijom takve informacije treba i preneti. Zato je važno da članovi lokalnih štabova civilne zaštite budu dobro informisani o stanju na terenu. Poželjno je da neki članovi ovih štabova budu dovoljno edukovani u informativno-komunikativnom smislu. Opet se i ovde vidi značaj razvijenosti jedinica lokalne samouprave. Konkretnije, razvijenost jedinice lokalne samouprave može kao posledicu da ima širok izbor pojedinaca, odnosno ljudskih resursa, koji mogu biti uključeni u sistem civilne zaštite na lokalnom nivou. U ovom tekstu smo izneli dva primera država u smislu njihove organizacije civilne zaštite. U slučaju Holandije noseći stub civilne zaštite, kada se radi o nivou lokalne samouprave, jesu regioni. Ipak, i tu niži nivoi lokalne samouprave igraju važnu ulogu i ustvari čine sastavne delove bezbednosnih regiona. Primer Holandije je dosta karakterističan, jer se radi o formiranju regiona koji služe samo jednoj svrsi – jačanje sistema civilne zaštite. To je možda jedinstven primer u svetu, koji ujedno jača i promoviše ulogu lokalne samouprave u oblastima koji su u prošlosti bili vezivani isključivo za centralne vlasti. Holandija jeste visoko razvijena država u političkom, ekonomskom i socijalnom smislu. Upravo zato primer ove države, odnosno bezbednosnih regiona, govori o stalnoj potrebi unapređenja sistema civilne zaštite. Posebnu inovaciju u ovom unapređenju predstavlja oslanjanje na jedinice lokalne samouprave. Na osnovu razvijenosti Holandije može se zaključiti da je ova država mogla sebi da priušti sve oblike organizacije sistema civilne zaštite u cilju što veće efikasnosti. Ipak, izbor je pao na jedinice lokalne samouprave, što dovoljno govori o značaju ovih jedinica za snažan i efikasan sistem civilne zaštite. Drugi primer, odnosno primer Poljske, govori o značaju sprege civilne zaštite i lokalne samouprave u jednom malo drugačijem smislu. Poljska je do momenta raspada Varšavskog pakta bila strogo centralizovana država. To je bila posledica tadašnjeg uređenja Poljske države u skladu sa komunističkim principima. Nakon raspada Varšavskog pakta vlasti u Poljskoj opredelile su se za reforme koje treba da rezultiraju priključenjem ove države EU. Jedan od značajnih koraka na tom putu bila je decentralizacija. Taj proces je u Poljskoj, bez obzira što se ne radi o maloj državi, sproveden uspešno. Raspodela nadležnosti dobro je uređena, hijerarhija između različitih nivoa lokalne samouprave, kao i međusobni odnosi. Ono što nije bio uslov za ulazak u EU, ali jeste za bezbednost građana bila je reforma organizacije sistema civilne zaštite. Trebalo je duboko centralizovan sistem reformisati na način da svaka jedinica lokalne samouprave, pa i ona najniža, bude sposobna da pruži adekvatan odgovor u slučaju vanredne situacije. U tekstu se vidi da su vlasti Poljske u tome uspele prevashodno zbog dobrog uređenja hijerarhije delovanja između nivoa lokalne samouprave u slučaju vanredne situacije. Može se reći da je priča o sistemu civilne zaštite u Poljskoj priča o transformaciji ovog sistema od početka do kraja. I ovde se može primetiti sprega civilne zaštite i lokalne samouprave, jer ta transformacija ne bi bila moguća bez razvoja kapaciteta jedinica lokalne samouprave.

Actions (login required)

View Item