Normativna moć kao aspekt spoljne politike Evropske unije u kontekstu pandemije Kovid 19

Stanković, Nevena (2021) Normativna moć kao aspekt spoljne politike Evropske unije u kontekstu pandemije Kovid 19. In: Rаzvојni prаvci Еvrоpskе uniје nаkоn pаndемiје KОVID 19. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 147-167. ISBN 978-86-7067-289-5

Text iipe_postkovid-2021-ch7.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (250kB)

Abstract

Izbijanje pandemije Kovid 19 predstavlja poslednji u nizu izazova sa kojima se Evropska unija (EU) suočila u protekloj deceniji, dovodeći ponovo u pitanje projekat evropskih integracija, kako iznutra tako i spolja. Ispostavilo se da, uprkos međunarodnom prisustvu, EU ne može da deluje jedinstveno na globalnoj sceni, što je delom uzrokovano pravilom jednoglasnog glasanja u oblasti njene spoljne politike. Početni nedostatak unutrašnje solidarnosti i kordinacije unutar njenih država članica, diskvalifikovali su Uniju kao kredibilnog geopolitičkog aktera koji je u stanju da pouzdano odgovori na krizu. Sa druge strane, trajanje pandemije pružilo je Uniji priliku da konačno oblikuje geopolitički profil i ojača svoj položaj u svetu koji se menja. U tom kontekstu, pandemija je stvorila zahtev za bližom multilateralnom saradnjom. Združeni faktori poput američko-kineskog rivalstva, evropskog odgovora na pandemiju, kao i potrebe za globalnom saradnjom otvorili su put ponovnom evropskom pokretanju multilateralizma. Kombinacija fenomena pandemije i rasta evropskog uticaja preusmerili su Uniju u pravcu uvećanja normativnog uticaja na međunarodnom i regionalnom nivou. U radu se polazi od hipoteze da EU treba da iskoristi svoju normativnu moć kako bi poboljšala geopolitički položaj, postajući time treći pol uticaja između SAD i Kine. Pored unutrašnje kohezije, EU bi trebalo da promoviše dinamičnu i autonomnu spoljnu politiku zasnovanu na svom normativnom identitetu. Jačanje normativne snage zahteva od EU najpre jačanje normativnih instrumenata, poput regionalnih i strateških partnerstava, uz istovremenu težnju ka evropskoj strateškoj autonomiji. Analizirajući postojeće nedostatke, ali i nove mogućnosti u spoljnopolitičkom pristupu EU koji se oslanja na novi multilateralizam, rad ispituje i mogućnosti buduće saradnje Unije sa ostatkom sveta u svetlu novih izazova koji su se pojavili usled pandemije Kovid 19.

Actions (login required)

View Item