Кina i Rusija – quo vadis?

Lađevac, Ivona (2021) Кina i Rusija – quo vadis? Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-288-8

Text Kina-i-Rusija.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (5MB)

Abstract

Priroda međusobnih odnosa Rusije i Kine se u prošlosti često menjala, kretala ciklično-periodično, ali ih nikada nije dovela u stanje otvorenog neprijateljstva, odnosno međusobnog rata. Suprotstavljenih stavova bilo je uglavnom u vezi sa pitanjima razgraničenja, težnjom za osvajanjem novih teritorija, ali i zbog različitih ideoloških shvatanja i željom za jačanjem sopstvenog uticaja na zemlje komunističke orijentacije. I pored toga što se, posmatrani u celini, odnosi između dve zemlje mogu okarakterisati kao korektni, postavlja se pitanje da li bi, bez spoljašnjih uticaja, došlo do njihovog unapređivanja i podizanja na nivo strateškog partnerstva. Za odnose između Rusije i Kine ključan je bio krah sistema međunarodnih odnosa uspostavljenih posle Drugog svetskog rata koji ih je usmerio jednu na drugu. Neskrivena želja SAD da preoblikuju svet po svojoj meri, kako u geopolitičkom, tako i u vrednosnom smislu, koji uključuje i reviziju pravnih normi, moralnih načela i kulturnih obrazaca ponašanja, naterale su Rusiju i Kinu da zanemare sva ranija razmimoilaženja i pokušaju da se suprotstave samoproglašenom vladaru sveta. U tom kontekstu posmatrano, približavanje Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, u vreme završetka hladnog rata, nije bilo ni iznenađujuće ni neočekivano. Pod takvim okolnostima, sazrela je ideja o strateškom partnerstvu na širokim osnovama radi obezbeđivanja jačanja uticaja Rusije i Kine u svetskim okvirima. Neophodan uslov za ostvrenje postavljenog cilja bilo je sprovođenje sveobuhvatne saradnje uz nedvosmislenu posvećenost obe strane. U tom smislu, strateško partnerstvo između Rusije i Kine uspostavljeno je devedesetih godina XX veka. Od neobavezujuće Zajedničke izjave o prijateljskim odnosima između Rusije i Kine, objavljene 1992. godine, prilikom posete tadašnjeg ruskog predsednika Jeljcina Kini, do međunarodnopravnog akta, Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji iz 2001. godine, dve zemlje potpisale su niz bilateralnih sporazuma kojima su širile i produbljivale sadržaj i obim strateškog partnerstva. Zaključivanjem Ugovorao dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji 2001. godine partnerski odnos, čiji su temelji postavljani tokom devedesetih godina XX veka, dobio je svoju punu izražajnu formu. Već u prvoj deceniji važenja ovog ugovora, odnosi između dve zemlje dostigli su izuzetno visok nivo. Najbolja ilustracija ove tvrdnje je činjenica da su, na desetogodišnjicu njegovog potpisivanja, predstavnici obe zemlje izjavili da se međusobno smatraju „glavnim i najvažnijim strateškim i kooperativnim partnerom“. Visok stepen saradnje potvrđuje i veliki broj potpisanih dodatnih ugovora kojima su regulisana brojna pitanja od strateškog značaja. Tako su, na primer, sporazumi u oblasti trgovinske razmene omogućili dostizanje vrtoglavih iznosa, a poseban značaj ima dogovor koje su Kina i Rusija postigle 2010. godine da svoju međusobnu trgovinu obavljaju u juanima i rubljama kako bi smanjile svoju zavisnost od dolara u međunarodnoj trgovini. Do naročitog unapređenja odnosa je došlo u oblasti energetike. Sporazume poznate kao “gasni”, Kina i Rusija su zaključile su 2014. godine na 30 godina, a njihova ukupna vrednost iznosi 400 milijardi dolara. Za potrebe realizacije ovog sporazuma je, u izuzetno zahtevnim prirodno-klimatskim celinama, već do kraja 2018. godine bila izgrađena i nova gasna infrastruktura. Ovakvim poslovnim dogovorom dve zemlje su potvrdile svoje partnerske odnose i jedna drugoj omogućile dalji razvoj ekonomskih, ali i vojno-industrijskih potencijala. Osavremenjivanjem kapaciteta, uvođenjem i primenom novih tehnologija i izuma, one su potvrdile i svoju nameru da aktivno učestvuju u oblikovanju međunarodnog poretka. Na video samitu, organizovanom povodom jubileja 20 godina od potpisivanja Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, ruski i kineski predsednik, Vladimir Putin i Si Đinping, su se saglasili da su odnosi Rusije i Kine su na najvišem nivou u istoriji i da predstavljaju primer saradnje u 21. veku. Uz ocenu da saradnja Moskve i Pekinga ima stabilizirajuću ulogu na globalnom planu, dogovorili su i produženje Ugovora na narednih pet godina. Dva predsednika su dogovorila i da, zajedničku granicu, dugu oko 4.300 kilometara, pretvore u pojas večnog mira i prijateljstva. Predsednik Si je istakao da su kinesko-ruski odnosi, zasnovani na sveobuhvatnom partnerstvu i stretaškoj saradnji, izdržali sve izazove i ušli u novu eru. Uzajamno pružanje podrške u pitanjima koja su za obe zemlje od vitalnog interesa je trajno, dok je ruski predsednik posebno naglasio da je uloga rusko-kineske koordinacije da stabilizuje međunarodne odnose. Nema sumnje da taj zadatak, u svetlu rasta geopolitičkih turbulencija i poništavanja sporazuma o kontroli naoružanja, predstavlja veliki izazov, ali obe zemlje su rešene da ga na partnerskim osnovama i izvrše. Dve susedne države povezuju izraženi ekonomski, geopolitički i bezbednosni interesi. Iako se obe i po pojedinačnim geografskim, ekonomskim i vojnim pokazateljima, kao i po političkom značaju, ubrajaju u vodeće zemlje sveta, njihov partnerski odnos ih čini daleko snažnijim u odnosu na ostale. Sem toga, obe zemlje dele iste stavove u vezi sa reformama međunarodnih političkih i finansijskih institucija, ali i sa potrebom očuvanja i poštovanja principa međunarodnog prava koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet, kako svoj, tako i drugih zemalja. Efektni pokazatelji strateškog partnerstva između Rusije i Kine ogledaju se ne samo u trgovinskoj razmeni, koja se meri desetinama milijardi dolara, već i u kulturnoj, sportskoj, vojnoj i drugim oblicima saradnje. Najtešnja saradnja između Rusije i Kine ostvarena je u strateškoj oblasti energetike, naročito nakon izbijanja krize u Ukrajine i uvođenja sankcija Rusiji od strane Evropske unije, potpisivanjem više puta pomenutih tzv. gasnih sporazuma. Gotovo je izvesno da će strateško partnerstvo između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine umnogome obeležiti 21. vek. Mogućnosti za njegov dalji razvoj su velike, a njegovi potencijalni dometi, verovatno, još i veći. Trenutno, odnosi Kine i Rusije se odvijaju onako kako su obe zemlje i planirale. Budući da obe imaju potrebu za snaženjem svojih unutrašnjih ekonomskih prilika, akcenat je na jačanju privrednih veza. Međutim, ništa manje značajne nisu ni političke veze između dveju zemalja koje se, pre svega, ogledaju u zajedničkim akcijama u međunarodnim organizacijama, a koje imaju za cilj revitalizaciju primene osnovnih principa međunarodnog prava. Svi navedni oblici delovanja učvršćuju veze između Rusije i Kine. Logičan sled razvoja partnerskih odnosa, ali i njegov najviši stepen, bilo bi postizanje sporazuma o vojnoj saradnji, iako se ona donekle realizuje kroz Šangajsku organizaciju za saradnju. Obim i kvalitet odnosa između Rusije i Kine zavisi i od različitih izazova, pretnji i rizika sa kojima se dve zemlje često sreću. Nezavisno od toga da li je reč o tradicionalnim ili netradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, njihov uticaj na strateško partnerstvo mogao bi biti ključan ne samo za dalji razvoj, već i za održanje ove forme saradnje. Jedan od vidova netradicionalnih izazova je i aktuelna pandemija korona virusa koja već drugu godinu potresa svet. Priroda same pojave, brzina kojom se proširila po celom svetu kao i posledice koje je izazvala i koje je i dalje nemoguće sagledati, ne samo da otvara mogućnosti, već i nameće obavezu za nova istraživanja kako bi se došlo do odgovora na brojna pitanja. U odnosu na Rusiju i Kinu, po svim dosadašnjim pokazateljima, može se zaključiti da dve zemlje odlikuje visok stepen spremnosti i za snalaženje i za saradnju pod ovim, bez preterivanja se može reći, vanrednim okolnostima. U uslovima pandemije dve države su unapredile saradnju na polju visokotehnološke infrastrukture, saradnju koja je započela i pre pandemije, ali koja se pod novim uslovima dodatno ubrzala. Iskustva kineske države za kontrolu i praćenje u službi očuvanja javnog zdravlja primenjena su i u Rusiji kako bi se pratilo širenje virusa i propisivale kazne onima koji su kršili mere izolacije. Saradnja između dve zemlje je ojačala i na polju medicine. Naime, oformljeni su istraživački timovi radi razvijanja efikasne vakcine protiv korona virusa, ali i razvijanja anti virusnih lekova. U kontekstu farmaceutskih istraživanja, posebno efikasnom se pokazala saradnja u oblasti fitofarmacije s obzirom na veliko oslanjanje na tradicionalnu medicinu kako u Kini, tako i u Rusiji. Posmatrano iz ugla geopolitike, nema sumnje da bi upravo region Centralne Azije mogao postati glavni problem u odnosima Rusije i Kine. Iako Rusiju sa ovim delom Azije veže istorijsko nasleđe, iskustvo zajedničkog života u okviru jedne države, razvijene političke, ekonomske i kulturne veze, to ne sprečava Kinu da gradi svoju mrežu kontakata sa zemljama Centralne Azije, a sve radi pristupa energentima i diverzifikaciji svog snabdevanja. Za sada obe zemlje uspešno balansiraju u regionu CA, ne dolaze ni u kakve sukobe, a svoje odnose unapređuju, između ostalog, i kroz forme multilateralne saradnje koja je za ovaj region veoma značajna. Po uspešnosti se posebno ističu Evroazijska ekonomska zajednica i Šangajska organizacija za saradnju. I dok EEZ ostaje u domenu ekonomske saradnje, ŠOS predstavlja vrlo značajnu organizaciju budući da objedinjava nekoliko oblasti saradnje i ima čak i vojnu dimenziju. Uprkos relativno kratkom postojanju, ŠOS je uspeo, da se nametne, ne samo, u evroazijskom regionu, kao organizacija koja daje značajan doprinos održavanju mira i stabilnosti. Svojim aktivnim angažovanjem na suzbijanju širenja terorističke, separatističke i ekstremističke ideologije u svim oblicima, uključujući i digitalnu, postao je primer multilateralnog mehanizma saradnje koji gradi imidž jednog od najvažnijih stubova svetskog poretka. Drugi izazov sa kojim bi se postojeće strateško partnerstvo moglo suočiti jeste pitanje odnosa snaga samih država članica. Poznato je da je Kina po brojnim parametrima daleko ispred Rusije, te se postavlja pitanje pod kojim okolnostima će ili u kom trenutku ta asimetrija postati nepremostiva prepreka? Sporazumima u oblasti energetike, Rusija i Kina su, verovatno, „oročile“ partnerstvo na bar naredne tri decenije, ali u ovom trenutku nije sigurno da li će se ono nastaviti i nakon tog perioda uzevši u obzir kineska ulaganja u gasnu infrastrukturu zemalja CA, a i rezultate koje će do tog vremena postići inicijativa „Pojasa i puta“. Potencijalnu pretnju za opstanak strateškog partnerstva Rusije i Kine mogla bi da predstavlja eventualna odluka NATO da, sledeći SAD, proširi svoje partnerske odnose i u svoje polje delovanja uključi Australiju, Novi Zeland, Južnu Koreju i Japan. Postavlja se pitanje da li se pod takvim okolnostima Rusija i Kina odlučile na čvršće vezivanje u oblasti vojne saradnje ili bi, u tom slučaju, iskoristile ŠOS? Konačno, obzirom na istorijski i aktuelni tok razvoja odnosa Rusije i Kine i izraziti pragmatizam u vođenju spoljne politike i jedne i druge zemlje, može se pretpostaviti da će isti princip biti primenjen i u odnosu na njihovo strateško partnerstvo. Obe zemlje imaju široku perspektivu i ogroman potencijal za saradnju na svim nivoima. I pored činjenice da je najbrže rastuća saradnja ona u domenu energetike, ogroman napredak je postignut u izgradnji infrastrukture, trgovini i tehnološkim istraživanjima. Ilustracije radi, po prognozama, u 2024. godini očekuje se obim trgovine od 200 milijardi dolara. I pored činjenice da je jedan partner demografski i ekonomski znatno snažniji, osnovna spona njihovog partnerstva, pokušaj očuvanja principa poštovanja međunarodnog prava, očuvanje kulturnih i civilizacijskih obrazaca, davanje prednosti miroljubivoj politici i rešenjima koje ona nudi, navodi na zaključak da će nad razlozima protiv, preovladati razlozi za očuvanje strateškog partnerstva koje će imati uticaja i na savremene međunarodne odnose. Kina i Rusija ostaće na putu saradnje.

Actions (login required)

View Item