Agresija – zločin protiv svetskog mira

Dimitrijević, Duško (2020) Agresija – zločin protiv svetskog mira. In: Liber Amicorum Prof. dr Milenko Kreća / Традиционална тематскa међународнa научнa конференција, Тара, од 06. до 10. септембра 2020. године. Udruženje za međunarodno krivično pravo, Beograd, pp. 190-209. ISBN 978-86-6411-015-0

Text 4. Agresija – zločin protiv svetskog mira-190-209.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (641kB)

Abstract

Stvaranjem Društva naroda nakon Prvog svetskog rata, borba za očuvanjem svetskog mira postala je glavni cilj međunarodne zajednice. Očuvanje svetskog mira međutim, nije se moglo svesti samo na suzbijanje oružanih sukoba i rešavanje lokalnih međudržavnih sporova, zbog čega je insistirano da se u postojeći sistem bezbednosti ugradi pravna definicija pojma "agresije". Društvo naroda nije bilo kadro da usvoji jedinstvenu definiciju agresije, ali je ipak doprinelo da se agresija pravno sankcioniše kao jedan vid napadačkog rata. Po završetku Drugog svetskog rata, unošenjem pravila o zabrani upotrebe sile u Povelju Ujedinjenih nacija, obnovljena je rasprava o definiciji agresije. Mišljenja koja su podupirala izgradnju njenog jedinstvenog pojma, naišla su na određene otpore koji su pravdani stavom da definicija ne može da pokrije sve vidove agresije, te da njeno eventualno usvajanje može dovesti do različitih zloupotreba na međunarodnom planu. Kao kompromisno rešenje, iznet je predlog odredbe člana 39. Povelje, na osnovu koje Savet bezbednosti ima diskreciono pravo da odlučuje o održavanju ili vaspostavljanju međunarodnog mira. Za velike sile i stalne članice Saveta, pomenuto "rešenje" bilo je mnogo prihvatljivije, budući da su njime mogle onemogćiti donošenje bilo kakvih odluka, a propo agresije. Takav pristup međutim, zbog pozamašne opozicije ostatka sveta, prolongirao je rad na izradi jedinstvene definicije agresije. Pa ipak, vremenom je došlo do uzajamnih popuštanja i članice Ujedinjenih nacija, postigle su konačan dogovor kroz rezoluciju Generalne skupštine 3314 (XXIX) od 14. decembra 1974. godine. Definicija agresije koju rezolucija promoviše, doprinela je progresivnom razvoju ne samo međunarodnog javnog prava, već i međunarodnog krivičnog prava pošto je poslužila kao osnova za definisanje agresije najpre u nacrtu Kodeksa o zločinima protiv mira i bezbednosti čovečanstva, a potom i u Rimskom statutu stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Iako je time, napravljen izvesni institucionalni pomak u pogledu utvrđivanja individualne krivičnopravne odgovornosti, ostalo je i dalje otvorenim pitanje determinacije agresije u sistemu Ujedinjenih nacija. Prosuđivanje Saveta bezbednosti, šta čini pretnju i povredu mira, a šta čini akt agresije u dosadašnjoj praksi nije demonstrirano na pravno konzistentan način, što je per se, ostavilo prostora za voluntaristička tumačenja značenja održanja svetskog mira i bezbednosti.

Actions (login required)

View Item