Debate povodom budućnosti „Novog START“ sporazuma: može li svet izbeći novu trku u nuklearnom naoružanju?

Kostić, Marina (2020) Debate povodom budućnosti „Novog START“ sporazuma: može li svet izbeći novu trku u nuklearnom naoružanju? In: Zbornik radova sa naučne konferencije „Izazovi savremenog sveta: Strateško delovanje država ili rezultanta globalnih i lokalnih procesa i povoda? Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 218-239. ISBN 978-86-80144-39-9

Text fb_iss-2020-1-ch12.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (845kB)

Abstract

Istek važenja ugovora između Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (Novi START) početkom 2021. godine u uslovima prestanka važenja Sporazuma o raketama srednjeg dometa (INFT) i Ugovora o protivraketnoj odbrani (ABMT) predstavlja vrhunski bezbednosni izazov savremenog sveta. Samim tim, ovaj rad za svoj predmet ima istraživanje o tome koje su pozicije ključnih aktera, SAD i Rusije kao ugovornih strana, po pitanju budućnosti Novog START-a i pojedinih spornih tačaka koje su i dalje aktuelne. Osnovna hipoteza rada je da je smanjenje strateškog naoružanja dve nuklearno najmoćnije svetske sile, SAD i Rusije, dostiglo svoj vrhunac sa Novim START-om, i to ne samo zbog posebne veze između strateškog ofanzivnog i strateškog defanzivnog ili nuklearnog i konvencionalnog naoružanja, već pre svega zbog remećenja strateške stabilnosti, uključujući odnos snaga koji danas postoji između SAD i Rusije, ali i ove dve države sa drugim nuklearnim državama. Budući da ni jedna ni druga strana nemaju nameru usvajanja politike da neće prve upotrebiti nuklearno oružje (iako postoje debate unutar njih o tome), debate oko budućnosti Novog START-a koncentrišu se oko pitanja aktera i naoružanja. Pitanje aktera se posmatra na bilateralnom (SAD i Rusija), trilateralnom (SAD, Rusija i Kina) i multilateralnom nivou (sve stalne članice SB UN), a naoružanja kroz kvantitativnu (koliko naoružanja) i kvalitativnu dimenziju (širi spektar naoružanja pored strateškog naoružanja – taktičko nuklearno, protivraketne sisteme, naoružanje u svemiru, sajber sisteme, elektromagnetno naoružanje). Metode kojima se koristimo su pre svega analiza sadržaja i komparativna analiza činilaca predmeta istraživanja.

Actions (login required)

View Item