Globalna monetarna kriza i novi geopolitički i finansijski odnosi u svetu

Komazec, Slobodan and Petrović, Dragan (2014) Globalna monetarna kriza i novi geopolitički i finansijski odnosi u svetu. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-197-3

Text Globalna monetarna kriza.......pdf - Published Version Restricted to Repository staff only Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB) | Request a copy

Abstract

Ekonomska kriza nastala 2008. godine svoj nukleus i strukturalne uzroke najviše ima u SAD i nekim drugim zapadnim zemljama, koje u isto vreme trpe i najveće udare kako sa aspekta tvrde moći, tako i sa aspekta meke moći. Kriza u isto vreme predstavlja i krah praktični i teoretski neoliberalnog ekonomskog modela. U tom pravcu poslednjih godina ne postoji novi opšteprihvaćeni ekonomski model u svetu, ali se može konstatovati da se uglavnom radi o hibridnim oblicima državnog kapitalizma i ostataka neoliberalnog sistema. Neomonetaristička teorija koja je primenjivana u praksi davala je akcenat na stabilnosti kursa i cena, a ne i na razvoju i punoj zaposlenosti. Kriza na zapadu se ubrzo prelila i na druge zemlje i regije sveta, posebno imajući u vidu povezanosti i globalizovanost savremene svetske ekonomije. Sa druge strane nisu sve zemlje sveta jednako pogođene krizom. Tako su zemlje BRIKS zahvaljujući svojim kolosalnim pokazateljima tvrde moći kao i izvesnom distancom prema neoliberalnoj ekonomiji, što je rezultat njihove suverenosti u vođenju sopstvenih privreda, znatno manje pogođene ekonomskom krizom od zapadnih sila, posebno ako imamo u vidu SAD. U tom smislu svetska ekonomska kriza posebno pogađa SAD i to dvostruko: sa aspekta umanjenja tzv. „meke moći”, pošto je neoliberalizam bio prevashodno vezan kao ideološko oružje samih SAD, i sa aspekta „tvrde moći” pošto su usled strukturalne pogođenosti pre svega najviše same privrede SAD i njenih najbližih saveznika poput Britanije, praktičan gubitak ekonomije ovih zemalja daleko veći nego drugih velikih sila. U tom pravcu se ubrzava proces prelaska svetskog monopolarnog poretka ka multipolarizmu, odnosno i pored činjenice da je svetska ekonomska kriza na ovaj ili onaj način pogodila praktično ceo svet, upravo su prevashodno SAD i njegovi najbiliži saveznici time najviše pogođeni. Svetski poredak se i nezavisno od svetske ekonomske krize usmerava ka multipolarizmu, imajući u vidu postepeni prelazak svetkog centra ekonomije od megaregiona severnog Atlantika ka megaregionu severnog Pacifika, sa akcentom na Dalekom istoku i posebno Kini, kao i ukupnom porastu značaja sila BRIKS. Svetski poredak sve više prerasta od monopolarnog sa samo jednom supersilom SAD ka multipolarnom, gde paraleno egzistira više svetskih sila i gde je Amerika i dalje vodeća, ali bez mogućnosti da samostalno određuje glavne pravce u međunarodnim odnosima. Srbija je nakon 2000. godine nekritički primenjivala neoliberalni model ekonomije, pa su i rezultati ovog perioda u privrednom smislu izuzetno loši, u nekim granama čak i katastrofalni. Loše sprovedena privatizacija, koja je za mala sredstva i na često sumnjiv način rasprodala ono što su generacije sticale, odsustvo ulaganja ozbiljnih investicija i trošenje sredstava od privatizacije, ali i od zaduživanja i prispelih doznaka naših zaposlenih u inostranstvu u budžet i rashode sumnjivog porekla, kao i olako zaduživanje zemlje, doveli su Srbiju u izuzetno tešku ekonomsku poziciju, gde je svetska ekonomska kriza tek pojačala negativno stanje privrede. Zemlja se u isto vreme politički vezala pretežno na SAD i neke druge zapadne sile, koje su u principu nenaklonjene geopolitički posmatrano esencijalnim srpskim nacionalnim interesima. U tom pravcu, samo promenom dosadašnjeg neoliberalnog privrednog modela, uz povećavanje oslonca i saradnje i sa Rusijom i drugim silama BRIKS, kao i onim zemljama u regionu i Evropi koje su nam više naklonjene, može da predstavlja obrazac postepenog ozdravljenja srpske privrede i društva. U makroekonomskom smislu, dosadašnji model neoliberalni i neomonetaristički sa akcentom na održavanju deviznog kursa i stabilnosti dinara, treba okrenuti u pravcu razvoja i pospešivanja što veće zaposlenosti. Projekat Junži tok u čitavom navedenom poduhvatu ima poseban značaj i vrednost.

Actions (login required)

View Item