Medijska sekuritizacija procesa migracije na takozvanoj Balkanskoj ruti: Studija slučaja – Srbija i Severna Makedonija

Arnaudov, Mitko and Jelisavac Trošić, Sanja and Gjurovski, Marjan (2026) Medijska sekuritizacija procesa migracije na takozvanoj Balkanskoj ruti: Studija slučaja – Srbija i Severna Makedonija. Međunarodna politika, 77 (1197). pp. 357-379. ISSN 0543-3657

Text MO-2027-1197-article-6.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (197kB)

Abstract

Cilj rada je da se, koristeći primer Balkanske rute, pokaže kako je migrantsko pitanje u regionalnim odnosima zauzelo važno mesto u nacionalnim i regionalnim bezbednosnim strategijama i kako se ovo pitanje sekuritizuje od strane medija na Zapadnom Balkanu. Teorijsko gledište je u procesu objašnjavanja uloge medija u oblasti identifikacije i sekuritizacije savremenih bezbednosnih izazova, u ovom slučaju na primeru migracija. Empirijsko gledište je kroz studiju slučaja o takozvanoj Balkanskoj ruti, gde autori otvoreno postavljaju pitanje o ulozi medija u procesu sekuritizacije savremenih migrantskih tokova, kao prekograničnog bezbednosnog izazova i pretnje. Studija slučaja Balkanske migrantske rute pokazuje ulogu medija u procesu sekuritizacije migrantskih tokova, kao i verbalnu, odnosno političku, sekuritizaciju migracija kao stvarnog bezbednosnog fenomena. Da li su mediji doprineli smirivanju migrantske krize ili su podstakli migrantsku krizu i njene razmere? Zaključak istraživanja je da su se mediji pozicionirali samo kao instrument u rukama interesnih grupa, a novinarska profesija nije održala svoj integritet niti uticala na kreiranje i sprovođenje politika u kojima su ljudi i njihova dobrobit na prvom mestu, kao primarne evropske vrednosti. U tom kontekstu, primarno istraživačko pitanje bi bilo: Koja je svrha medijske sekuritizacije migrantske krize i koliko takav fenomen repozicionira društveno mesto medijskog sektora iz Cilj rada je da se, koristeći primer Balkanske rute, pokaže kako je migrantsko pitanje u regionalnim odnosima zauzelo važno mesto u nacionalnim i regionalnim bezbednosnim strategijama i kako se ovo pitanje sekuritizuje od strane medija na Zapadnom Balkanu. Teorijsko gledište je u procesu objašnjavanja uloge medija u oblasti identifikacije i sekuritizacije savremenih bezbednosnih izazova, u ovom slučaju na primeru migracija. Empirijsko gledište je kroz studiju slučaja o takozvanoj Balkanskoj ruti, gde autori otvoreno postavljaju pitanje o ulozi medija u procesu sekuritizacije savremenih migrantskih tokova, kao prekograničnog bezbednosnog izazova i pretnje. Studija slučaja Balkanske migrantske rute pokazuje ulogu medija u procesu sekuritizacije migrantskih tokova, kao i verbalnu, odnosno političku, sekuritizaciju migracija kao stvarnog bezbednosnog fenomena. Da li su mediji doprineli smirivanju migrantske krize ili su podstakli migrantsku krizu i njene razmere? Zaključak istraživanja je da su se mediji pozicionirali samo kao instrument u rukama interesnih grupa, a novinarska profesija nije održala svoj integritet niti uticala na kreiranje i sprovođenje politika u kojima su ljudi i njihova dobrobit na prvom mestu, kao primarne evropske vrednosti. U tom kontekstu, primarno istraživačko pitanje bi bilo: Koja je svrha medijske sekuritizacije migrantske krize i koliko takav fenomen repozicionira društveno mesto medijskog sektora iz Cilj rada je da se, koristeći primer Balkanske rute, pokaže kako je migrantsko pitanje u regionalnim odnosima zauzelo važno mesto u nacionalnim i regionalnim bezbednosnim strategijama i kako se ovo pitanje sekuritizuje od strane medija na Zapadnom Balkanu. Teorijsko gledište je u procesu objašnjavanja uloge medija u oblasti identifikacije i sekuritizacije savremenih bezbednosnih izazova, u ovom slučaju na primeru migracija. Empirijsko gledište je kroz studiju slučaja o takozvanoj Balkanskoj ruti, gde autori otvoreno postavljaju pitanje o ulozi medija u procesu sekuritizacije savremenih migrantskih tokova, kao prekograničnog bezbednosnog izazova i pretnje. Studija slučaja Balkanske migrantske rute pokazuje ulogu medija u procesu sekuritizacije migrantskih tokova, kao i verbalnu, odnosno političku, sekuritizaciju migracija kao stvarnog bezbednosnog fenomena. Da li su mediji doprineli smirivanju migrantske krize ili su podstakli migrantsku krizu i njene razmere? Zaključak istraživanja je da su se mediji pozicionirali samo kao instrument u rukama interesnih grupa, a novinarska profesija nije održala svoj integritet niti uticala na kreiranje i sprovođenje politika u kojima su ljudi i njihova dobrobit na prvom mestu, kao primarne evropske vrednosti. U tom kontekstu, primarno istraživačko pitanje bi bilo: Koja je svrha medijske sekuritizacije migrantske krize i koliko takav fenomen repozicionira društveno mesto medijskog sektora iz Cilj rada je da se, koristeći primer Balkanske rute, pokaže kako je migrantsko pitanje u regionalnim odnosima zauzelo važno mesto u nacionalnim i regionalnim bezbednosnim strategijama i kako se ovo pitanje sekuritizuje od strane medija na Zapadnom Balkanu. Teorijsko gledište je u procesu objašnjavanja uloge medija u oblasti identifikacije i sekuritizacije savremenih bezbednosnih izazova, u ovom slučaju na primeru migracija. Empirijsko gledište je kroz studiju slučaja o takozvanoj Balkanskoj ruti, gde autori otvoreno postavljaju pitanje o ulozi medija u procesu sekuritizacije savremenih migrantskih tokova, kao prekograničnog bezbednosnog izazova i pretnje. Studija slučaja Balkanske migrantske rute pokazuje ulogu medija u procesu sekuritizacije migrantskih tokova, kao i verbalnu, odnosno političku, sekuritizaciju migracija kao stvarnog bezbednosnog fenomena. Da li su mediji doprineli smirivanju migrantske krize ili su podstakli migrantsku krizu i njene razmere? Zaključak istraživanja je da su se mediji pozicionirali samo kao instrument u rukama interesnih grupa, a novinarska profesija nije održala svoj integritet niti uticala na kreiranje i sprovođenje politika u kojima su ljudi i njihova dobrobit na prvom mestu, kao primarne evropske vrednosti. U tom kontekstu, primarno istraživačko pitanje bi bilo: Koja je svrha medijske sekuritizacije migrantske krize i koliko takav fenomen repozicionira društveno mesto medijskog sektora iz perspektive aktuelnih izazova, rizika i pretnji. Glavna hipoteza rada bi bila: Medijska sekuritizacija migrantske krize na empirijskom primeru balkanske rute predstavlja primer kontinuirane instrumentalizacije medijskih kuća u političke interese, posebno u slabim institucionalnim državama i populističkim okvirima donošenja odluka. Na osnovu glavne, postoje dve specifične hipoteze: Korišćenje medijskog sektora kao mehanizma sekuritizacije ugrožava medijsku i novinarsku profesiju po definiciji; Primeri Srbije i Severne Makedonije pokazali su obrnute tendencije unutar fenomena populizma, gde nastavak slabljenja javnih institucija prati jačanje uticaja medijskog sektora.

Actions (login required)

View Item