Ratna ekonomija Rusije

Stanojević, Nataša (2026) Ratna ekonomija Rusije. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-374-8

Text Ratna-ekonomija-Rusije.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (5MB)

Abstract

Ratna ekonomija u savremenom kontekstu predstavlja jedan od najsloženijih fenomena ekonomske nauke i prakse. Ona ne obuhvata samo vojnu industriju, proizvodnju oružja i prateće aktivnosti koje obezbeđuju front, već mnogo širi ekonomski okvir. Njena suština je u dubokoj strukturnoj transformaciji nacionalne privrede, u kojoj zahtevi vojnog sukoba redefinišu tokove proizvodnje i distribucije, alokaciju resursa i institucionalne mehanizme upravljanja. Za razliku od kratkoročnih antikriznih mera, koje deluju kao privremeni odgovor na pojedinačne šokove, ratna ekonomija predstavlja sistemsku i sveobuhvatnu preorijentaciju nacionalne ekonomije u funkciju vojnih potreba. Ratna ekonomija se, prema istorijskim iskustvima, javlja kao posledica potrebe da država mobiliše sve raspoložive resurse u funkciju vođenja rata, nezavisno od toga da li je reč o odbrambenom ili ofanzivnom delovanju. Ona, dakle, nije isključivo uslovljena ugroženošću vitalnih interesa ili teritorijalnimnapadom, već predstavlja sistemsku preorijentaciju nacionalne privrede koja može nastati i u procesu agresivne ekspanzije, ali i kao priprema za dugotrajan konflikt. Upravo je zato važno razlikovati ratnu ekonomiju od kratkotrajnih ratnih napora ili privremenih antikriznih mera: dok one ostaju ograničene na određene sektore ili periode, ratna ekonomija podrazumeva sveobuhvatnu i dugoročnu transformaciju ekonomskih tokova, institucija i društvenih resursa u funkciju ratnih ciljeva. Tokom Prvog svetskog rata prvi put je došlo do potpune mobilizacije industrijskih kapaciteta i sistemskog uključivanja civilnog stanovništva u ratne napore. Drugi svetski rat učvrstio je ovaj konceptualni model: države su pribegavale centralizaciji ekonomije, racionisanju civilne potrošnje, preusmeravanju proizvodnje u vojne svrhe i masovnom korišćenju naučnotehnološkog potencijala za vojne inovacije. Hladni ratje produžio navedenu stratešku logiku, ali u specifičnom obliku: vojna proizvodnja i razvoj strateških tehnologija postali su trajna osnova nacionalnih privreda velikih sila, pri čemu je održavanje pariteta u naoružanju ubrzalo industrijsku i naučnumodernizaciju, ali je istovremeno nametnulo i ogromne budžetske terete. U manjim, regionalnim konfliktima kasnijih decenija, poput Korejskog ili Vijetnamskog rata, ratna ekonomija se ispoljavala u kombinaciji masovne mobilizacije i spoljne finansijske podrške, što je dodatno naglasilo njenu zavisnost od geopolitičkog okruženja. Posmatrano u širem smislu, ratna ekonomija nije ograničena samo na trenutno povećanje vojnih rashoda ili rast industrijske proizvodnje. Ona obuhvata i finansijsku sferu, trgovinske tokove i institucionalnu arhitekturu. Država, umesto da deluje kao regulator tržišnih odnosa, preuzima ulogu primarnog koordinatora: postavlja prioritete, usmerava investicije, kontroliše tokove kapitala i prilagođava budžetske politike prema zahtevima realizacije ratnih planova. To podrazumeva i potiskivanje civilne potrošnje u drugi plan, ograničenje uvoza ili njegovu delimičnu zamenu, stvaranje novih savezništava radi obezbeđivanja strateških resursa i uvođenje mera kojima se obezbeđuje funkcionalnost finansijskog sistema u uslovima ekstremnih pritisaka. Ratna ekonomija se tako može shvatiti kao privredni model koji izmešta ravnotežu između tržišta i države, pomerajući je u korist centralizovane kontrole i mobilizacionih mehanizama. U slučaju Rusije, ratna ekonomija nije nastala kao iznenadna reakcija na krizu 2022. godine, već je predstavljala kulminaciju dugog evolutivnog procesa. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruska privreda prošla je kroz dramatičan pad industrijskih kapaciteta ifinansijsku destabilizaciju, što je u velikojmeri oslabilo vojnoindustrijski kompleks. Tokom devedesetih godina on je funkcionisao namarginama, uglavnomkroz izvoz postojećih zaliha i ograničene ugovore sa tradicionalnimpartnerima, dok je domaće finansiranje bilo minimalno. U tom periodu odbrambena industrija nije imala status strateškog stuba, već je bila jedan od simbola sistemskog kolapsa. Od početka 2000-ih godina započet je postepeni oporavak. Rast energetskih prihoda omogućio je povećanje budžeta odbrane, a država je započelamodernizaciju vojske i obnovu proizvodnih kapaciteta. Iako je značajan deo tog procesa bio spor i neravnomeran, vojnoindustrijski kompleks je postepeno vraćan u centar državnih prioriteta. Posle 2008. godine i vojne intervencije u Gruziji, ubrzane su investicije umodernizaciju naoružanja i unapređivanje infrastrukture, a usvojene su i strategije koje su predviđale širenje kapaciteta domaće odbrambene industrije. Prvi talas sankcija iz 2014. godine, nametnut nakon aneksije Krima, delovao je kao dodatni katalizator: uočena je ranjivost oslanjanja na zapadne izvore tehnologija i kapitala, što je dovelo do početka sistematskog traganja za modelom veće samostalnosti i otpornosti. Ipak, tek je 2022. godina označila pravi zaokret. Nakon eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba u februaru 2022. godine, usledio je talas obimnih sankcija usmerenih ne samo na pojedince i kompanije, već i na čitave sektore, uključujući finansije, energetiku i tehnologiju, što je stvorilo okvir u kojem je privreda morala biti radikalno preorijentisana. Rusija je u tim uslovima aktivirala industrijske, finansijske i institucionalnemehanizme u obimu koji je po svojoj prirodi predstavljao ulazak u ratnu ekonomiju. Porast vojne potrošnje postao je sistemski i trajan, proizvodni kapaciteti su stavljeni u službu fronta, a država je usvojila mere kontrole kapitala i redefinisanja trgovinskih tokova. Umesto privremene krizne adaptacije, uspostavljen je trajni model u kojemsu vojna logika i strategija otpornosti postale vodeća načela ekonomskog upravljanja. Polazeći od takvog istorijskog i kontekstualnog okvira, ova knjiga usmerava pažnju na ekonomske aspekte ratne transformacije u Rusiji. Cilj nije da se rekonstruišu vojne doktrine i strategije, već da se pokaže kako ekonomski sistem reaguje na dugotrajne vojne napore i sveobuhvatni režim sankcija. Struktura knjige osmišljena je tako da pruži sistematičan i sveobuhvatan pregled. U prvom delu razmatraju se pojam i ključna obeležja ratne ekonomije, kao i mehanizmi vojnog kejnzijanizma, koji u savremenoj Rusiji dobijaju specifične oblike. Ovo poglavlje postavlja teorijski temelj i istorijski kontekst za razumevanje transformacija koje slede. Drugi deo usmeren je na vojno-industrijski kompleks Rusije kao centralni stub ratne ekonomije. U njemu se prati njegova evolucija od sovjetskih korena i postsovjetskih kriza, preko delimične modernizacije i reformi, do mobilizacionog preobražaja nakon 2022. godine. Posebno se analizira ekonomsko-proizvodni pristup, koji omogućava da se dinamika i ograničenja ruske odbrambene industrije sagledaju kroz prizmu proizvodnih kapaciteta, tehnoloških specifičnosti imobilizacionog potencijala. Umesto vojne doktrinarne podele usvojen je kriterijum koji je bliži ekonomskoj analizi, što omogućava da se uoče zakonomernosti koje često prevazilaze vojno strategijsko-doktrinarne okvire. Treći deo knjige analizira koncept „ekonomije tvrđave“, shvaćene kao institucionalni i finansijski okvir sistemske otpornosti. U njemu se razmatraju mehanizmi finansijske suverenosti, uloga Centralne banke, akumulacija zlata, internacionalizacija rublje i uvođenje digitalnih instrumenata, ali i strategije supstitucije uvoza i adaptacija u realnoj ekonomiji. Takva struktura ima dvostruku svrhu: da pokaže kako se vojna i industrijska logika spajaju sa finansijskim i institucionalnim mehanizmima, i da omogući poređenje između različitih podsistema koji zajedno čine celinu ruske ratne ekonomije. Ovim pristupomdobija se integralni analitički okvir koji istovremeno otkriva potencijale i ograničenja ruskog ekonomskog modela. Knjiga nastoji da pruži sveobuhvatan uvid u specifičnosti ruske ratne ekonomije i njene strateške posledice. Istraživanje ne polazi od pretpostavke da je reč samo o privremenom mobilizacionom mehanizmu, već o hibridnom modelu koji kombinuje elemente državne intervencije, finansijske discipline i industrijske ekspanzije. Upravo ovaj hibridni karakter omogućava da se Rusija ne posmatra samo kao država koja reaguje na sankcije, već kao primer strateškog oblika ekonomskog upravljanja u uslovima globalne konfrontacije. Naučni značaj studije ogleda se u tome što ona pruža analitički okvir za razumevanje načina na koji državemogu da integrišu vojne, industrijske i finansijske mehanizme u uslovima sistemske krize. Analiza ruskog iskustva pokazuje da mobilizacija resursa i institucionalna prilagođavanja mogu stvoriti relativnu stabilnost i u situaciji duboke međunarodne izolacije, ali i da takav model proizvodi nove strukturne rizike – od prekomerne zavisnosti od javnihfinansija do ograničenogtehnološkog proboja. Ovi nalazi imaju vrednost ne samo za razumevanje Rusije, već i za širu ekonomsku nauku, jer otvaraju pitanje uloge države u globalnoj ekonomiji obeleženoj čestim šokovima i geopolitičkimsukobima. Relevantnost studije prelazi granice ruskog slučaja. U vreme kada globalni sistem sve češće prolazi kroz krize – finansijske, energetske, zdravstvene ili bezbednosne – pitanje otpornosti postaje centralna tema ekonomske politike. Ruski primer, ma koliko specifičan, pokazuje da je moguće izgraditi funkcionalan model u uslovima ekstremnog spoljnog pritiska, ali i da taj model ima ograničenja koja gamogu učiniti neodrživimu dugomroku. Stoga ova knjiga ne samo da analizira konkretnu transformaciju ruske ekonomije, već i doprinosi široj raspravi o tome kako savremene države mogu da balansiraju između mobilizacije i stabilnosti, između selektivne autarkije i integracije u globalne tokove, između kratkoročne otpornosti i dugoročnog razvoja. Knjiga je namenjena pre svega akademskoj zajednici – ekonomistima, politikolozima, stručnjacima u oblastimeđunarodne bezbednosti, koji se bave proučavanjem ekonomskih posledica savremenih sukoba, režimima sankcija i procesima geoekonomskog pregrupisavanja. Nadalje, knjiga će sasvim izvesno biti značajna za vojne nauke, posebno strategiju i logistiku, ali i za strateške studije u celini. Njeni nalazi mogu biti korisni i za spoljnopolitičke studije, kao i za stručnjake kojima je u nadležnosti da kreiraju i realizuju praktične politike na nacionalnom nivou u uslovima sistemskih kriza. Konačno, ovaj radmože poslužiti iširoj publici zainteresovanoj za razumevanje dubljih ekonomskih implikacija tekućeg rata u Ukrajini i transformacije globalnog poretka.

Actions (login required)

View Item