Diplomata – između etike, prava i odgovornosti

Novaković, Marko (2025) Diplomata – između etike, prava i odgovornosti. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-359-5

Text Diplomata.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Ideja za ovu knjigu nastala je iz potrebe da se diplomatska služba sagleda iz jednog netipičnog ugla – ne samo kroz norme međunarodnog prava, protokol i formalne dužnosti, već kroz unutrašnju perspektivu samog diplomate, sa svim dilemama, iskušenjima i ličnim izborima koji obeležavaju njegov rad. Moje akademsko i profesionalno bavljenje ovom temom počelo je mnogo ranije. Doktorska disertacija Pravni položaj međunarodnih službenika bila je prilika da sistematski proučim pravni okvir koji definiše status, privilegije i imunitete, ovlašćenja i odgovornosti pojedinaca u službi međunarodnih organizacija. Analiza celokupnog sistema privilegija i imuniteta, u okviru rada na doktoratu, podstakla me je na razmišljanje i analizu aspekata koji nužno sa njima korespondiraju – kao što su prava, odgovornosti ali i moralne dileme koje pojedinac, ogrnut privilegijama i imunitetima u službi međunarodne organizacije ili diplomatskog predstavništva neke države, može da ima. Ova knjiga ima osnove u mojim prethodnim radovima (među kojima se ističe knjiga Imuniteti u međunarodnom pravu, koju sam napisao zajedno sa dekanom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesorom Bojanom Milisavljevićem). Ta knjiga, udžbeničkog karaktera, predstavljala je sveobuhvatan pregled istorijskog razvoja, pravnih izvora i savremenih izazova instituta imuniteta. Međutim, mene je oduvek zanimala i druga strana, etička i psihološka, koja se krije iza formalnih pravila. Iza konkretnog delovanja diplomate postoji čitav prostor ispunjen ličnim procenama, moralnim dilemama i odgovornostima koje nijedan propis ne može u potpunosti da uredi. Upravo je taj prostor jedan od fokusa ove knjige. Diplomata je istovremeno i predstavnik svoje države, i samostalna ličnost čiji postupci i stavovi ostavljaju utisak na druge države, međunarodne organizacije i javnost. U svom radu on mora da usaglašava ono što pravo dopušta sa onim što etika nalaže, ali i da preuzme odgovornost za posledice svojih odluka. U tom trouglu – pravo, etika, odgovornost – ispisuje se svakodnevna diplomatska praksa, ponekad na način koji potvrđuje integritet pojedinca i države, a ponekad, nažalost, i suprotno. Ova knjiga, pored teorijskog okvira, nastoji da ponudi i uvid u praktične primere, kako one koji osvetljavaju najviše domete diplomatskog poziva tako i one koji upozoravaju na rizike od zloupotreba, nedoličnog ponašanja ili zanemarivanja odgovornosti. Namera mi je da podstaknem čitaoca – bilo da je reč o studentu, aktivnom diplomati ili stručnjaku iz srodne oblasti – da razmišlja o diplomatskom pozivu ne samo kao o zvanju, već kao o složenom pozivu u kome je svako postupanje ujedno i lična izjava o tome ko smo, kakve vrednosti zastupamo i koliko smo spremni da ih branimo. Teme poput odgovornosti, savesti, moralnog izbora, otpora i dvostruke lojalnosti nisu samo teorijska pitanja – one su teme koje određuju živote ljudi koji stoje u prvoj liniji međudržavnih odnosa, u zoni između politike, prava i diplomatije. Knjiga koju imate pred sobom nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada i razmišljanja o prirodi diplomatske profesije, ali i kao nužan korak u artikulaciji odgovora na pitanje šta znači biti odgovoran diplomata u vremenu globalnih kriza, multipolarnosti, relativizacije prava i izazova za etičke vrednosti. Ovo je pokušaj da se diplomatska služba ne sagleda samo kao zbir protokolarnih, pravno uređenih odnosa među državama, već kao profesija koja je u svojoj suštini prožeta etičkim dilemama i izborima koji nadilaze pozitivnopravni okvir. Svoju profesionalnu putanju započeo sam kao istraživač na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, gde sam kroz više istraživačkih i naučnih zvanja, imao priliku da se bavim ne samo teorijskim aspektima međunarodnog prava već i primenom međunarodnih standarda u oblasti reforme pravosuđa, zaštite ljudskih prava, diplomatskih privilegija i imuniteta. Saradnja sa različitim međunarodnim organizacijama, poput Ujedinjenih nacija, Evropske unije, GIZ-a, Svetske banke, ali i nacionalnim institucijama u Srbiji i regionu, omogućila mi je uvid u realne izazove koji stoje pred savremenom diplomatijom. S druge strane, predavanja na diplomskoj i postdiplomskoj nastavi, istraživački boravci u Kembridžu, Minhenu, Bratislavi, Trstu i Vašingtonu, kao i saradnja sa kolegama iz celog sveta, pružili su mi širu perspektivu i omogućili mi da sagledam ova pitanja u komparativnom kontekstu. Inspiraciju za ovu knjigu pronašao sam u brojnim primerima iz prakse – nekima sa kojima sam se susreo u svojoj konsultantskoj praksi kako za državne organe tako i za međunarodne organizacije, drugima izučavanim tokom istraživanja – gde se jasno pokazuje koliko je tanka linija između pravne dužnosti i moralne odgovornosti. Primer ostavke američkog diplomate Brejdija Kislinga, slučaj uzbunjivača Andersa Kompasa, etičke dileme službenika UN, pitanja otpora unutar diplomatskog korpusa, ali i primeri zloupotrebe diplomatskih imuniteta, sve su to pojave koje zahtevaju ne samo normativnu već i etičku analizu. Zato sam odlučio da ovoj knjizi pristupim ne kao klasičnoj monografiji o diplomatskom pravu, već kao interdisciplinarnom poduhvatu u kojem će etika, pravo i društvena odgovornost biti podjednako zastupljene. Posebnu pažnju posvetio sam analizi odnosa između etike i diplomatije, kroz prizmu etičkih teorija a pre svega kroz deontologiju. Nasuprot pojednostavljenim pristupima koji diplomate posmatraju kao tehničke izvršioce političke volje, knjiga ukazuje na njihovu ulogu kao moralnih aktera koji, u određenim situacijama, moraju biti spremni da preuzmu rizik lične posledice kako bi ostali verni višim etičkim principima. Ovakvo sagledavanje diplomatske službe predstavlja pokušaj da se profesiji vrati poljuljani ugled među prosečnim građaninom danas u svetu i približi onome što je njena suština – očuvanje mira, razumevanja i dostojanstva u međunarodnim odnosima. Ova knjiga je pisana sa uverenjem da ne postoji valjano diplomatsko delovanje bez razumevanja posledica, bez uvažavanja drugog, bez svesti o ograničenjima sopstvene pozicije i odgovornosti koju ona nosi ali i bez autonomije i integriteta. Biti diplomata znači biti posrednik i most između država ali i čuvar kako interesa države tako i vrednosti koje ta država predstavlja. Jedno od osnovnih pitanja koje se nameće u ovoj knjizi je – šta diplomata treba da radi kada država od njega traži nešto što je u suprotnosti sa njegovom savesti? Da li može da odbije nešto što smatra nemoralnim ili neetičnim i da li kao službenik svoje države ima pravo da povuče „crvene linije” preko kojih neće da prođe i gde se one nalaze? Odgovor na ovo pitanje zavisi od brojnih faktora – kulturoloških, institucionalnih, individualnih – ali ono što je izvesno jeste da to pitanje ne sme biti prećutano. Knjiga je pisana za sve one koji diplomatiju vide ne samo kao profesiju, već i kao poziv. Za studente prava, politikologije, međunarodnih odnosa, za aktivne i buduće diplomate, za istraživače, novinare, službenike međunarodnih organizacija, ali pre svega – za građane koji veruju u odgovornu, etičku i pravičnu javnu službu. Iako prevashodno akademska, ova knjiga nastoji da prevaziđe granice strogo stručnog diskursa i da otvori prostor za širi dijalog o prirodi moći, odgovornosti i morala u svetu koji se menja brže nego što naši pravni i etički okviri uspevaju da ga slede. Zahvalan sam svim kolegama, saradnicima, studentima i profesionalcima iz različitih sektora koji su svojim radom, pitanjima, kritikama i primerima inspirisali nastanak ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem institucijama u kojima sam imao privilegiju da se školujem, predajem, istražujem i učim – na univerzitetima u Nemačkoj, SAD, Slovačkoj, Austriji, Italiji i Velikoj Britaniji. Ipak, najveću zahvalnost dugujem Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, gde sam završio sve nivoe studija, održao svoja prva predavanja i među nekadašnjim profesorima i drugim zaposlenima nailazio na podršku u svim svojim nastojanjima a među nekima sam stekao i prijatelje kao i mom Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, u kome radim od završetka studija i koji predstavlja moje osnovno profesionalno i naučno uporište. Posebno mesto u mom akademskom razvoju zauzima i Univerzitet u Trstu, gde sam imao priliku da završim postdoktorsko istraživanje i krunišem prvi deo svog istraživačkog usavršavanja, koje traje ceo život. Ova knjiga, iako plod dugogodišnjeg istraživačkog i profesionalnog angažmana, za mene je više od akademskog poduhvata – ona je lična i stručna prekretnica. Njome se zaokružuje jedna faza mog života u kojoj su nauka, pravo i društvena odgovornost živele u neprestanom međusobnom dijalogu. U godini u kojoj punim četrdeset i u kojoj sam izabran u zvanje redovnog profesora, kao i godina u kojoj sam pokrenuo postupak za izbor u zvanje naučnog savetnika, ta „dostignuća” ne doživljavam kao neko ostvarenje cilja, pošto sami po sebi nemaju značaj ako od toga nema korist država, društvo i, pre svega, ako se ne iskoriste se kao oružje za brigu za čoveka i njegovo dostojanstvo i unapređenje života svih ljudi, a pogotovo onih kojima je u tome pomoć najpotrebnija. Moje profesionalno delovanje, ma gde da se odvijalo – u nastavnim salama, u kabinetu tokom izrade zakona, konsultantskim i projektnim angažovanjima ili na naučnim skupovima – uvek je bilo vođeno jednim načelom: da čovek u svojoj karijeri mora po svaku cenu očuvati integritet i svoje znanje i zvanje staviti u službu opšteg dobra. Ova knjiga predstavlja manifest tog načela. Teorijske postavke nekada deluju previše apstraktne i bez dodira sa realnošću, a praksa nejasna i bez jasnih pravila – ali je dužnost intelektualca da radi na rešavanju problema i unapređivanju i teorije i prakse, držeći čoveka u središtu, čak i kada se čini da se njegova dobrobit tim radom ne pogađa neposredno. Zato ovu knjigu ne doživljavam kao puki naučni rezultat, već kao javni iskaz vere u to da se akademsko znanje mora upregnuti u napor za stvaranje boljeg društva. Ona je nastala iz potrebe da se otvori prostor za razgovore koji nedostaju u literaturi koja se bavi diplomatijom, ali i u samoj diplomatskoj službi – o savesti, o lojalnosti, o slobodi misli unutar sistema, ali i o odgovornosti koju svaki pojedinac, a posebno diplomata, nosi pred svojom državom, svojim narodom, ali i pred svakim čovekom. Ona je, ujedno, poziv na delovanje – ne da bi se nauka učinila „društveno korisnom” u tehnokratskom smislu, već da bi se primenila jedna od njenih suštinskih uloga: da se kroz adekvatne analize i sagledavanje napravi teorijska podloga i plan za unapređenje prakse. Ova knjiga, iako plod dugogodišnjeg istraživačkog i profesionalnog angažmana, za mene je više od akademskog poduhvata – ona je lična i stručna prekretnica. Njome se zaokružuje jedna faza mog života u kojoj su nauka, pravo i društvena odgovornost živele u neprestanom međusobnom dijalogu. U godini u kojoj punim četrdeset i u kojoj sam izabran u zvanje redovnog profesora, kao i godina u kojoj sam pokrenuo postupak za izbor u zvanje naučnog savetnika, ta „dostignuća” ne doživljavam kao neko ostvarenje cilja, pošto sami po sebi nemaju značaj ako od toga nema korist država, društvo i, pre svega, ako se ne iskoriste se kao oružje za brigu za čoveka i njegovo dostojanstvo i unapređenje života svih ljudi, a pogotovo onih kojima je u tome pomoć najpotrebnija. Moje profesionalno delovanje, ma gde da se odvijalo – u nastavnim salama, u kabinetu tokom izrade zakona, konsultantskim i projektnim angažovanjima ili na naučnim skupovima – uvek je bilo vođeno jednim načelom: da čovek u svojoj karijeri mora po svaku cenu očuvati integritet i svoje znanje i zvanje staviti u službu opšteg dobra. Ova knjiga predstavlja manifest tog načela. Teorijske postavke nekada deluju previše apstraktne i bez dodira sa realnošću, a praksa nejasna i bez jasnih pravila – ali je dužnost intelektualca da radi na rešavanju problema i unapređivanju i teorije i prakse, držeći čoveka u središtu, čak i kada se čini da se njegova dobrobit tim radom ne pogađa neposredno. Zato ovu knjigu ne doživljavam kao puki naučni rezultat, već kao javni iskaz vere u to da se akademsko znanje mora upregnuti u napor za stvaranje boljeg društva. Ona je nastala iz potrebe da se otvori prostor za razgovore koji nedostaju u literaturi koja se bavi diplomatijom, ali i u samoj diplomatskoj službi – o savesti, o lojalnosti, o slobodi misli unutar sistema, ali i o odgovornosti koju svaki pojedinac, a posebno diplomata, nosi pred svojom državom, svojim narodom, ali i pred svakim čovekom. Ona je, ujedno, poziv na delovanje – ne da bi se nauka učinila „društveno korisnom” u tehnokratskom smislu, već da bi se primenila jedna od njenih suštinskih uloga: da se kroz adekvatne analize i sagledavanje napravi teorijska podloga i plan za unapređenje prakse. I na kraju, želim istaći ma koliko to bilo samo po sebi očigledno i razumljivo, da su moj naučni i profesionalni rad u neraskidivoj vezi sa mojim ličnim vrednostima. Kao posledica toga, s jedne strane, u ovoj knjizi mogu se prepoznati kritički stavovi, želja za unapređenjem i etička promišljanja, a s druge, ona u svojoj suštini predstavlja posvetu mojim roditeljima i sestri, koji su mi kao moja primarna porodica svojom podrškom dali snagu i samopouzdanje da se sa svim što život nosi uhvatim u koštac i naravno mojim ćerkama, Veri i Mili, jer je upravo neizmerna ljubav prema njima temelj i najdublji smisao svakog mog poduhvata.

Actions (login required)

View Item