Nevladine organizacije u međunarodnom pravu

Gordanić, Jelica (2024) Nevladine organizacije u međunarodnom pravu. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-336-6

Text 2024_Jelica_Gordanic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (4MB)

Abstract

Savremeno međunarodno pravo uspostavljeno je Vestfalskim mirovnim sporazumom 1648. godine. Vestfalski sporazum je zasnovan na četiri principa: principu suvereniteta nacionalnih država i pravu na samoopredeljenje, principu pravne jednakosti nacionalnih država, principu obavezujućih međunarodnih sporazuma između država i principu nemešanja u unutrašnje stvari druge države. Najvažnija tekovina Vestfalskog sporazuma je sistem u kome država ima najvažniju ulogu u međunarodnom pravu. Istorijski razvoj donosi brojne promene u oblasti međunarodnih odnosa. Geopolitička karta sveta menja se iz decenije u deceniju. Dvadeseti vek karakterisala su dva svetska rata, koja su odnela milione ljudskih žrtava. Po završetku Drugog svetskog rata međunarodna zajednica ulaže napore da se ratna razaranja više nikada ne ponove. U skladu sa tim namerama došlo je do osnivanja Ujedinjenih nacija, univerzalne međunarodne organizacije zadužene za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i razvoja ekonomske i političke saradnje među državama. Države nastavljaju trend saradnje osnivanjem međunarodnih organizacija najrazličitijeg karaktera. Delovanje međunarodnih organizacija uzrokuje određene promene i otvara nova pitanja u oblasti međunarodnog prava. U teoriji i praksi sve više se postavlja pitanje međunarodnopravnog subjektiviteta međunarodnih organizacija. Istovremeno, uloga države doživljava određene modifikacije. U prošlosti osnovni zadatak države bio je da osigura bezbednost i zaštitu svojim građanima. Vremenom se ta uloga znatno proširila, pa država obezbeđuje socijalnu i zdravstvenu zaštitu, transport, obrazovanje i mnoge druge usluge. Na taj način uloga države postaje zahtevnija, a sama država često nema dovoljno kapaciteta da se izbori sa svim novim zahtevima i nadležnostima. Dolazi i do uspostavljanja nadnacionalnih institucija, kao što je Evropska unija, što značajno menja vekovima uspostavljen sistem moćne države uspostavljene Vestfalskim mirovnim sporazumom. Pažnju teorije privlači i delovanje drugih učesnika. Sve vidljivija postaje uloga pojedinca, multinacionalnih kompanija, oružanih grupa, investitora, nevladinih organizacija i drugih. Ovi učesnici ostvaruju sve vidljivije aktivnosti u oblastima međunarodnih odnosa, utiču na razvoj novih pitanja međunarodnog prava, transformišu međunarodnu ekonomiju i razgranatim opsegom aktivnosti postepeno ulaze na teritoriju koja je vekovima bila rezervisana isključivo za državu. U teoriji se ovi učesnici označavaju kao nedržavni akteri. Nevladine organizacije su jedan od nedržavnih aktera koji ostvaruju konstantan uspon u oblastima međunarodnih odnosa i međunarodnog prava. Pitanje delovanja nevladinih organizacija u međunarodnom pravu nije bilo predmet opširnijeg izučavanja u našoj pravnoj nauci. Autori koji su se bavili nevladinim organizacijama najvećim delom bili su fokusirani na njihovu ulogu u domenu međunarodne politike. Iz tog razloga je i opredeljenje za monografiju koja će biti fokusirana na razmatranje uloge, uticaja i značaja nevladinih organizacija u oblasti međunarodnog prava. Monografija Nevladine organizacije u međunarodnom pravu sastoji se iz šest tematskih celina: – Pojam nevladinih organizacija; – Status nevladinih organizacija u međunarodnom pravu; – Nevladine organizacije i uticaj na razvoj grane prava – slučaj prava deteta; – Prisutnost na svim nivoima: nevladine organizacije i pravo životne sredine; – Nevladine organizacije i izgradnja institucije: Međunarodni krivični sud; – Da li se progres može zaustaviti: nevladine organizacije i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prva tematska celina ima za cilj da uvede čitaoce u tematiku nevladinih organizacija i predstavi neka od najvažnijih pitanja vezanih za ove nedržavne aktere. Razmatra se pojam nevladinih organizacija i drugi termini koji se koriste da objasne njihovu pojavu i delovanje. Ukazuje se na terminološku razliku koja postoji između termina „nevladinih organizacija”, „neprofitnih organizacija”, „organizacija civilnog društva”, „organizacija građanskog sektora”, „dobrovoljnih organizacija”, „trećeg sektora” i „neprofitnih organizacija”. Pažnja je posvećena nezavisnosti, kao jednoj od najvažnijih karakteristika nevladinih organizacija, kao i načinima na koje nevladine organizacije deluju u društvima sa nižim stepenom demokratije. Suprotno mnogim uverenjima, nevladine organizacije nisu tekovina savremenog doba. Ovi nedržavni akteri vode poreklo iz 18. veka. U tom periodu delovale su u formi različitih udruženja naučnog, religijskog i humanitarnog karaktera. U ovom delu monografije razmatra se i istorijski razvoj nevladinih organizacija – od skromnih početaka, preko perioda Društva naroda, sticanja konsultativnog statusa u okviru Ujedinjenih nacija i postepenog uspona i ostvarivanja uticaja na razvoj međunarodnog prava u drugoj polovini 20. veka. Druga tematska celina naslovljena je „Status nevladinih organizacija u međunarodnom pravu”. Međunarodnopravni subjektivitet predstavlja najvažniju karakteristiku relevantnosti u međunarodnom pravu. Ovo svojstvo imaju samo države i pojedine međunarodne organizacije. Svojim delovanjem i uticajem koji ostvaruju u sferi međunarodnog prava, nevladine organizacije postepeno ulaze na teritoriju koja tradicionalno pripada državi. Stiče se utisak da su nevladine organizacije vešto iskoristile praznine koje su se pojavile usled neblagovremenih delovanja država. Nevladine organizacije svojim delovanjem privlače pažnju teoretičara, ali se suočavaju i sa mnogobrojnim poteškoćama. Pre svega, ne postoji jasno prihvaćena definicija nevladinih organizacija, niti međunarodnopravni akt koji reguliše njihov status, prava i obaveze u oblasti međunarodnog prava. S druge strane, odsustvo međunarodnopravne regulative donelo je ovim akterima i određene prednosti. Na taj način one mogu učestvovati u svim političkim i pravnim procesima u kojima njihovo delovanje nije zabranjeno. Zahvaljujući razgranatim aktivnostima i uticaju koji ostvaruju na razvoj međunarodnog prava, nevladine organizacije stekle su određene karakteristike koje ih udaljavaju od objekta međunarodnog prava i približavaju karakteristikama subjekta međunarodnog prava. U skladu sa ovim promenama nastaju i teorije koji se bave pitanjima potencijalnog proširenja pojma međunarodnopravnog subjektiviteta, kao i sticanjem karakteristika ograničenog subjekta međunarodnog prava. Imajući u vidu promene koje će sa sobom doneti 21. vek, ova pitanja će u budućnosti sve više dobijati na značaju. Treća celina monografije razmatra ulogu koju su nevladine ostvarile u razvoju prava deteta. Za razliku od drugih grana prava, zaštita prava deteta je dugi niz godina bila van interesovanja međunarodnog prava. Nevladine organizacije su bile jedan od najzaslužnijih aktera za razvoj ovog pitanja. Prvi korak u njihovog delovanja bilo je skretanje pažnje široj javnosti na potrebu međunarodnopravnog regulisanja ovog pitanja. Njihova uloga u ovom procesu bila je korektivna, usmerena ka ispravljanju postojeće nedovoljno dobre prakse država. Doprinos nevladinih organizacija nije postojao samo u procesu izrade Konvencije o pravima deteta, nego i u procesu ratifikacije Konvencije i daljem skretanju pažnje javnosti i međunarodne zajednice na potrebu usvajanja dodatnih protokola uz Konvenciju. Bez aktivnog učešća nevladinih organizacija oblast međunarodnopravne zaštite prava deteta razvijala bi se znatno sporije, a možda imala i drugačiji tok. Neophodno je napomenuti da je za uspeh nevladinih organizacija po ovom pitanju od vitalne važnosti bilo njihovo organizovanje u NVO ad hoc grupu za izradu nacrta Konvencije, kao i zauzimanje zajedničkih stavova i aktivnosti. Oblast međunarodnopravne zaštite prava deteta primer je da nevladine organizacije mogu imati veliki praktičan značaj za razvoj određene grane prava. Njihovo učešće je od velikog značaja i kada je reč o mehanizmima nadzora nad primenom Konvencije o pravima deteta, naročito u izradi tzv. alternativnih izveštaja. Četvrti deo monografije nosi naslov „Prisutnost na svim nivoima: nevladine organizacije i pravo zaštite životne sredine”. Nevladine organizacije su, i u ovom slučaju, bile među prvim akterima koji su skrenuli pažnju javnosti na potrebu da se pitanje zaštite životne sredine reguliše na međunarodnom nivou. Prve nevladine organizacije koje se bave pitanjima životne sredine osnovane su krajem 19. veka, a od druge polovine prošlog veka njihov broj je u stalnom porastu. U oblasti zaštite životne sredine nevladine organizacije doživljavaju ekspanziju i pokazuju svu višeslojnost svog delovanja. Od sedamdesetih godina 20. veka primetno je njihovo učešće na međunarodnim konferencijama Ujedinjenih nacija. Nevladine organizacije postaju i deo državnih delegacija, a ponekad čak i dobijaju mogućnost da pregovaraju u ime države. Ovo pitanje nosi i određene nedoumice, jer preveliko približavanje državi može ograničiti preko potrebno neutralno delovanje ovih nedržavnih aktera. Stiče se utisak i da države pokazuju sve veće razumevanje za delovanje i značaj nevladinih organizacija, pa se u mnogim međunarodnim i regionalnim ugovorima posvećenim zaštiti životne sredine primećuje postojanje odredbi koje predviđaju različite oblike saradnje između državnih organa i nevladinih organizacija. Važno je istaći i pravo nevladinih organizacija na pristup informacijama iz oblasti zaštite životne sredine. Delovanje nevladinih organizacija u oblasti životne sredine značajno je ne samo sa aspekta korigovanja neadekvatne prakse država u ovoj oblasti, nego i za korigovanje neadekvatne prakse multinacionalnih kompanija. U ovom delu monografije razmatraju se i pitanja klimatskih parnica, kao i kampanje usmerene na ekološko poslovanje multinacionalnih kompanija. Peti deo monografije „Nevladine organizacije i izgradnja institucije: Međunarodni krivični sud” bavi se ulogom nevladinih organizacija u procesu izgradnje i uspostavljanja Međunarodnog krivičnog suda. Ideja osnivanja ovakve institucije bila je predmet neslaganja i kontroverzi. Nevladine organizacije bile su aktivno uključene u proces osnivanja Međunarodnog krivičnog suda od samog početka pregovora. Presudno za njihov uspeh u ovom procesu bilo je organizovanje u NVO Koaliciju za Međunarodni krivični sud. Putem udruživanja, zauzimanja zajedničkih stavova i zalaganja za regulisanje određenih pitanja u Statutu Međunarodnog krivičnog suda, nevladine organizacije postigle su znatno veći uspeh nego što bi postigle samostalnim delovanjem. Tendencija udruživanja i organizovanja u grupe postojala je i kada je reč o regulisanju određenih pitanja Statuta, poput efikasnije zaštite žena i principa rodne pravde. Uloga nevladinih organizacija nije okončana osnivanjem Međunarodnog krivičnog suda. Njihovo učešće postoji i kada je reč o neformalnim konsultacijama sa organima Suda, a od velikog značaja je saradnja sa žrtvama i svedocima, dostavljanje informacija tužilaštvu, kao i održavanje obuka za službenike Suda. Sve vrste nevladinih organizacija mogu dati određenu vrstu doprinosa u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Velike nevladine organizacije poseduju resurse, razgranatu mrežu kontakata i mogućnosti za brzo i efikasno delovanje. S druge strane, manje, lokalne nevladine organizacije mogu imati pristup terenu, bolje poznaju lokalna dešavanja i poseduju znanje lokalnih jezika. Šesti deo monografije nosi naslov „Da li se progres može zaustaviti: nevladine organizacije i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija?”. Savet bezbednosti, usled svoje strukture i pravila procedure, ima reputaciju kompleksnog, elitističkog i netransparentnog organa. Na pravi pogled saradnja nevladinih organizacija i ovakvog organa delovala je kao neostvariva mogućnost. I ovoga puta ključ njihove aktivnosti bilo je organizovanje u radnu grupu. Neuspehom procesa reforme Saveta bezbednosti, Radna grupa nevladinih organizacija odlučila je da se posveti uspostavljanju mehanizama saradnje sa Savetom bezbednosti. Uz pomoć serije sastanaka sa visokim zvaničnicima i delegatima iz redova Saveta bezbednosti, postepeno su se uspostavljali neformalni oblici saradnje. U ovom delu monografije razmatraju se postojeći mehanizmi neformalne saradnje, koji podrazumevaju neformalne konsultacije, Aria formula sastanke, bilateralne sastanke, naming and shaming, kao i saradnju u oblasti humanitarne pomoći. Nevladine organizacije ostvarile su uticaj na odluke Saveta bezbednosti, posebno kada je reč o položaju i zaštiti žena i dece u oružanim sukobima. Njihovo delovanje popravilo je statistiku i kada je reč o uključenosti žena i ženskih organizacija u aktivnosti Saveta bezbednosti. Predmet razmatranja ove tematske celine su i mogućnosti uspostavljanja formalnih mehanizama saradnje između nevladinih organizacija i Saveta bezbednosti. Sve do sada navedeno ukazuje da su nevladine organizacije pokazale visok stepen inicijative kada je reč o razvoju mnogih pitanja iz oblasti međunarodnog prava. Stiče se utisak da su koristile i iskoristile svaku mogućnost da deluju, reaguju, skreću pažnju, učestvuju i daju doprinos. Promene koje je donela druga polovina 20. veka pokazale su tromost i sporost države kao najvažnijeg subjekta međunarodnog prava. Država nije reagovala dovoljno efikasno, pa je, u cilju progresivnog razvoja međunarodnog prava, neophodno prisustvo i delovanje nedržavnih aktera, kao što su nevladine organizacije. Oblasti u kojima su nevladine organizacije delovale i one u kojima imaju mogućnosti da ostvare svoj puni potencijal znatno su šire od oblasti koje su obuhvaćene monografijom. Nevladine organizacije iskoristile su sve benefite koji proizilaze iz nedostatka njihovog statusa u međunarodnom pravu, a njihov uspon u oblasti međunarodnog prava ne pokazuje tendenciju usporavanja. Naprotiv, postojeći mehanizmi saradnje sa organom kao što je Savet bezbednosti pokazuju njihovu težnju i ambiciju da budu prisutne i zastupljene na svim nivoima, uključujući i onaj najviši. Sticanjem konsultativnog statusa u Ujedinjenim nacijama postale su jedna vrsta međunarodnopravnog hibrida u odnosu na ostale nedržavne aktere. Njihove karakteristike nisu još uvek karakteristike subjekta međunarodnog prava, ali su kilometrima daleko od običnog objekta međunarodnog prava. Želja autorke je da ovom monografijom skrene pažnju akademskoj zajednici na važne aspekte vezane za ulogu i doprinos nevladinih organizacija u razvoju međunarodnog prava. Neka od pitanja koja mogu podstaći čitaoce na razmišljanje su pitanje transformacije subjekta međunarodnog prava, koncept ograničenog subjekta međunarodnog prava, budućnost klasičnog međunarodnog prava, nova pitanja međunarodnog prava čijem razvoju mogu doprineti inicijative nevladinih organizacija itd. Monografija je namenjena istraživačima iz oblasti međunarodnog prava, ali može biti zanimljiva i za kolege i radoznale studente prava, političkih nauka i bezbednosti.

Actions (login required)

View Item