Rusija i Ukrajina : poreklo jedne tragedije

Trapara, Vladimir (2023) Rusija i Ukrajina : poreklo jedne tragedije. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-319-9

Text 2023_Vladimir_Trapara_-_Rusija_i_Ukrajina.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Dvadesetčetvrtog februara 2022. godine, okruglo tri decenije otkako su Ruska Federacija i Ukrajina raspadom Sovjetskog Saveza nastavile svoj život kao dve nezavisne države, među njima je otpočeo totalni oružani sukob. Tog jutra, ruske vojne snage krenule su u punu invaziju Ukrajine, sa severa (iz Belorusije), istoka i juga, te sa kopna, mora i iz vazduha. Rat koji su Rusi nazvali „specijalnom vojnom operacijom“, a koja je po opaženim pokazateljima bila planirana da traje nekoliko dana i rezultira zauzimanjem Kijeva i ukrajinskim pristankom na ruske mirovne uslove, u trenutku kada ovo pišemo traje već godinu i po dana i ne pokazuje tendenciju da se skoro okonča. Povlačenje ruskih trupa sa kijevskog bojišta u ranoj fazi rata koincidiralo je s krahom ionako mlakih pokušaja da se sukob reši pregovorima. Posledična lokalizacija fronta na južne i istočne delove Ukrajine, uz nekoliko uspelih i neuspelih ruskih ofanziva i ukrajinskih kontraofanziva, rusku delimičnu mobilizaciju, napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i proglašenje aneksija okupiranih teritorija, te ukrajinska nastojanja da asimetričnim sredstvima prenesu sukob i na tlo Rusije, rezultirala je ratom iznurivanja u kome se, u ovom trenutku, bilo pobeda jedne od strana bilo „korejski scenario“ primirja na liniji fronta, nakon što se strane budu dovoljno iscrpele, čine jako udaljenim. U međuvremenu, politički Zapad predvođen Sjedinjenim Državama snabdeva Ukrajinu ogromnim isporukama naoružanja kako bi joj pomogao da se odupre napadaču, pa ipak čini sve da ne pređe „crvenu liniju“ direktnog ulaska u rat, bojeći se eskalacije ka upotrebi nuklearnog oružja. Rusko-ukrajinski rat nesumnjivo je jedna velika tragedija. Oružanog sukoba takvih razmera u Evropi nije bilo još od Drugog svetskog rata, dakle punih osam decenija. Iako je precizan broj poginulih do sada teško utvrditi, a „hvaljenje“ sukobljenih strana preuveličanim gubicima protivnika postalo opšte mesto, jasno je da se ukupne borbene i civilne žrtve mere desetinama hiljada, te da je ta brojka verovatno već uveliko šestocifrena. Materijalna razaranja duž linije fronta, ali i šire, nemerljiva su. Neki od gradova (Mariupolj, Bahmut...) morali su da budu razoreni do temelja da bi bili zauzeti. Broj izbeglih i raseljenih lica, koji je u početku rata dostizao i četvrtinu ukrajinskog stanovništva, u međuvremenu je opao, ali se i dalje meri milionima. „Najdeblji kraj“ izvlači ruskojezično (etnički rusko i ukrajinsko) stanovništvo jugoistočne Ukrajine, koje su Rusi prema jednom od proklamovanih ciljeva svoje operacije došli da spasu „genocida“ i oslobode „neonacističkog“ režima u Kijevu. Ni civili na drugim mestima nisu sasvim pošteđeni, o čemu recimo svedoči masakr u Buči prilikom ruskog povlačenja sa kijevskog fronta. Granatiranje na području nuklearne centrale u Zaporožju u više navrata je zapretilo radioaktivnom katastrofom, a stvarna ekološka katastrofa dogodila se razaranjem brane u Novoj Kahovki i plavljenjem obala donjeg toka Dnjepra. Rat nanosi kratkoročnu i dugoročnu štetu svim stranama umešanim u njega, ali i šire, te uveliko proizvodi tektonske promene u međunarodnim odnosima. Zbog agresije protiv Ukrajine, koju je u Ujedinjenim nacijama osudilo 140 država, Rusiji su zapadne i još neke države uvele sveobuhvatne sankcije, koje se kreću od ekonomske, preko političke, do saobraćajne, kulturne i sportske izolacije. Ruski predsednik, Vladimir Putin, našao se i na poternici Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine. Osim štete koju nanose ruskoj ekonomiji, odsecajući je od finansijskog i drugih tržišta koja kontroliše Zapad i ugrožavajući za nju vitalnu trgovinu energentima, te je terajući da se „baci u naručje“ ekonomski mnogo moćnije Kine, sankcije pogađaju i one koji su ih uveli, izazivajući odavno neviđenu inflaciju u razvijenom zapadnom svetu. Najsiromašnijim zemljama Afrike sve vreme preti opasnost od gladi, usled poteškoća oko izvoza ukrajinskog žita. Nezadovoljstvo stanjem na ratištu preti i političkom destabilizacijom u Rusiji, što se moglo videti pri pobuni Jevgenija Prigožina i plaćeničke formacije Vagner u junu 2023. Za jačanje nacionalnog identiteta otporom agresoru Ukrajina plaća visoku cenu jer se rat vodi na njenoj međunarodno priznatoj teritoriji, uz njeno hronično nezadovoljstvo količinom, kvalitetom i dinamikom isporuka zapadnog naoružanja. Iako je Zapad kroz odgovor na rusku agresiju iznova „pronašao“ svoje geopolitičko-ideološko jedinstvo, a hegemonizam SAD dobio „vetar u leđa“, jasno je da i ta strana na duži rok rizikuje iscrpljivanje resursa u sukobu s Rusijom, u osvit neizbežnog zaoštravanja kinesko-američkog rivalstva i narastajućih globalnih problema. Kako je ova tragedija uopšte postala moguća i da li se mogla izbeći? Kako i zašto su se dve susedne evropske, slovenske i većinski pravoslavne države, nakon tri i po veka zajedničkog života, našle u situaciji da se tuku na život i smrt? Kako i zašto je došlo do toga da Rusija i SAD, dve nuklearne sile koje za četiri decenije Hladnog rata nisu ni metak opalile preko linije podele u Evropi, danas, kada su Hladni rat i ideološko sukobljavanje kojim se odlikovao daleko iza nas, u srcu Evrope indirektno vode rat, uz stalnu opasnost da on eskalira do direktnog? Ovo su pitanja na koja ćemo nastojati da odgovorimo u ovoj knjizi. Ona se ne bavi samim Rusko-ukrajinskim ratom, već njegovim uzrocima i putanjom dolaska do njega, a detalji iz samog rata biće korišćeni sporadično, da bi dočarali o kolikoj tragediji se radi i pomogli u analizi kako i zašto je on izbio. Knjiga se, dakle, hronološki završava 24. februara 2022, a počinje više od jednog milenijuma ranije, jer smo radi razumevanja aktuelne tragedije imali potrebu da se vratimo daleko u istoriju. Prvi korak ka tome, u nastavku Uvoda knjige, biće kritički pregled do sada postojeće literature o rusko-ukrajinskom sukobu, te postavljanje našeg teorijskog i šireg okvira razumevanja tog sukoba. Na kraju Uvoda bavimo se granicom, odnosno geopolitičkom činjenicom da je u najvećem delu svoje istorije Ukrajina bila „granična zemlja“, kao jednim od činilaca sukoba. Sledi glavni deo knjige koji se sastoji od četiri poglavlja – Rus(ija), Imperija, Revolucija i Tragedija, koja obrađuju po jedan istorijski period u rusko- ukrajinskoj istoriji (uz uzgredno pominjanje Belorusije, kao sporednog, ali ne i beznačajnog aktera rusko-ukrajinske tragedije), a svako je podeljeno na po tri odeljka i ima i sopstveni zaključak. Rus(ija) govori o istoriji Kijevske Rus, njenim podelama, okupljanju njenog istočnog dela pod vođstvom Moskve i stavljanju ukrajinskih kozaka pod njen suverenitet u 17. veku. Imperija se bavi istorijom Ruske imperije, koja postaje deo evropskog sistema država, ukida autonomiju kozacima i širi se na nove ukrajinske zemlje, da bi zatim prošla kroz period rađanja nacija i narušavanja evropske ravnoteže snaga, što će rezultirati njenom propašću. Revolucija pokriva sovjetski period, koji obuhvata međuratno doba, Drugi svetski rat i Hladni rat, te novu dinamiku rusko-ukrajinskih odnosa, zaključno sa raspadom Sovjetskog Saveza i nastankom Ruske Federacije i Ukrajine kao nezavisnih i međunarodno priznatih država. Poslednje poglavlje – Tragedija – bavi se periodom od raspada Sovjetskog Saveza do početka Rusko-ukrajinskog rata, i već njegov naslov nagoveštava da zapravo čitave te tri decenije za Ukrajinu i Rusiju, usled njihovog neuspeha da razviju model ravnopravnih dobrosusedskih odnosa, smatramo tragičnim, zaključno s ratom kao katastrofalnim raspletom. Zaključak knjige trebalo bi da sumira učinak brojnih činilaca koji su na složen način upravljali rusko-ukrajinskim sukobom i naposletku, nažalost, omogućili njegovu eskalaciju do totalnog rata, ali i da ponudi mogući izlaz iz ove tragedije – ma koliko to u ovom trenutku utopijski zvučalo.

Actions (login required)

View Item