Međunarodnopravni subjektivitet Evropske unije

Lađevac, Ivona (2016) Međunarodnopravni subjektivitet Evropske unije. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. ISBN 978-86-7067-226-0

Text Medjunarodnopravni subjektivitet EU.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (812kB)

Abstract

Dosadašnji tok razvoja Evropske unije pokazuje da je vremenom došlo, ne samo do uvećanja broja članica već znatno više do jačanja njihove međusobne povezanosti. To se najbolje uočava na činjenici da su one pristupile „brisanju” svojih granica, većina je prihvatila i uvođenje zajedničke valute, a na teritoriji svake od njih se priznaje građanstvo EU. Do širenja oblasti saradnje i ujednačavanja njihovih nacionalnih zakonodavstava dolazilo je postepeno. Samim tim menjali su se, pod uticajem promena okolnosti, i prvobitni ciljevi u skladu sa kojima su Zajednice stvorene. U međuvremenu su prvobitni ciljevi zamenjeni ambicioznim ekonomskim planom, a ekonomska sfera i pitanja su dopunjena i političkim. Sve je to uslovilo današnji izgled Unije zasnovane, sem na ekonomskoj, i na saradnji u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i saradnji u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa. Navedene promene doprinele su da Unije preraste u tvorevinu koja u isto vreme ima odlike i države i međunarodne organizacije. Uvećanje broja članica nekoliko puta je otvaralo pitanje sveobuhvatne institucionalne reforme Unije i organizacije vlasti kako bi se i ubuduće obezbedilo njeno nesmetano funkcionisanje. Ipak, i taj proces je išao postepeno, mnogi smatraju presporo, zbog početne nespremnosti država da prenesu još neki deo svojih nadležnosti na Uniju. Smatralo se da bi se usvajanjem ustavnog akta taj problem mogao rešiti na efikasan način. Kao što je poznato, ta inicijativa nije ostvarena, pravni temelj Evropske unije i dalje predstavlja ugovor. Osnivački ugovori i akti koji su donošeni nakon njih, predstavljaju pravni sistem nekadašnjih Zajednica, danas Unije. Nacionalni pravni sistemi država članica priznavali su Zajednicima status pravnog lica, ali su ih istovremeno izuzimali od svojih nacionalnih upravnih, zakonodavnih i sudskih postupaka. Kada je reč o primeni ovog specifičnog pravnog sistema, sistema komunitarnog prava, ono je ili inkorporirano u pravne sisteme država članica ili je direktno primenjivo. Mnoge nedoumice u vezi sa ovim pitanjima otklonio je Evropski sud pravde. Incijalno zamišljen kao tumač prava, vremenom je postao i njegov tvorac. Bogata praksa ovog suda najbolja je ilustracija ove tvrdnje. Postojeće stanje stvari u vezi sa priznanjem međunarodnopravnog subjektiviteta Unije zbunjujuće je podjednako iz perspektive stanovnika trećih zemalja, ali i stanovnika Unije. Uporno odbijanje da se Uniji prizna izričit subjektivitet nejasan je mnogima koji uočavaju postajanje njegovih pojedinih vidova. Uprkos činjenici da je Uniji dato pravo zaključivanja međunarodnih ugovora sa trećim državama i međunarodnim organizacijama, da ima pravo članstva u drugim međunarodnim organizacijama, da uživa privilegije i imunitete, da raspolaže aktivnim i pasivnim pravom poslanstva, da u međunarodnim odnosima istupa na liniji zajedničke spoljne i bezbednosne politike, priznanje subjektiviteta nije dolazilo u obzir. Da li je u pitanju strah država da će se time u potpunosti odreći svog suvereniteta ili nešto drugo, pitanje je za raspravu. Pretpostavimo da je stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona debata o postojanju subjektiviteta Evropske unije, bar na neko vreme, zaključena.

Actions (login required)

View Item